Њих осморо, како кажу, „уменга се” у три кревета!
Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња, Михајло, Андријана, Марко, Снежана и Милош. Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!
Зато је хуманитарна организација Срби за Србе решила да помогне и позива све људе добре воље да им се придруже.
Милоше, шта највише волиш да радиш?, гласило је питање дечаку који са својих петоро браће и сестара и мајком и оцем живи у старој, трошној кући пуној пукотина.
- Да цртам - одговорио је Милош.
- А шта црташ највише?
- Куће - одговорио је дечак, па показао свој цртеж и рекао:
- Волео бих да имам овакву кућу!
Његова мајка Весна Докић описала је како њихова породица живи:
Имам три сина и четири ћерке. Живимо од млека. Узимамо за своје потребе што је за децу потребно, а млеко дајемо и млекари. Имамо једну собу у којој боравимо деца, ја и супруг и једну кухињу. Нас деветеро спавамо у једној соби на три кревета. И ту се међу њима уменгамо, ја и супруг. Немамо купатило. Децу купам по двоје од једаред. Ту нема не могу или болесна сам или било шта од тога. Деца морају да иду у школу чисти, сређени. Највећи проблем нам је кућа.
Милош је изразио једну жељу:
Волео бих да позовем своје другове из школе да дођу у моју нову кућу. Та кућа би била жута.
А Снежана би желела да њена кућа буде у другој боји:
- Ја желим да моја кућа буде розе.
На питање шта би рекла људима који ће ово да гледају девојчица је рекла:
- Да нам помогну.
Породици Тот-Ђокић можете помоћи да добију нову кућу слањем СМС на поруке на 7763 или уплатом новчаног износ по жељи на рачун 160-279491-71
Дневник/Курир
