Влада Милоша Вучевића није изабрана да њоме буде задовољна опозиција, некажњени виновник највећег разарања Србије. Није изабрана да се свиди опозиционим лидерима. Да се допадне европарламентарцима. Виоли фон Крамон. Тонину Пицули. Шидеру. Шенаху. Куртију. Нити страним амбасадорима. Грађани је нису бирали да буде украс. Да буде нечујна и невидљива инсигнија привидне демократије. Да се додворава синдикатима. И интелектуалним кружоцима из круга двојке.
Влада је изабрана да служи народу. Невидљивим функционерима доброте и изврсности који сваког дана раде за све нас. Учитељицама. Пекарима. Пољопривредницима. Таксистима. Возачима аутобуса и камиона. Диспечерима. Војницима. Полицајцима. Ватрогасцима. Библиотекарима. Лекарима. Просветним радницима. Чистачима улица. Медицинским сестрама. Пензионерима. Речју, да служи људима. Да повећа степен квалитета њихових живота. Да зараде више пара које ће им омогућити да купе квалитетнију храну, лепшу одећу и обућу. Да отпутују тамо где одувек желе, да децу обуку по последњој моди, и обезбеде им најбоље школе и факултете. Да купе аутомобил за којим чезну целог живота. Многи ће захваљујући послу и плати подићи кредит и купити стан и тако решити главно егзистенцијално питање за себе и своју породицу.
Сврха владе је да унапреди квалитет школства. Да деца знају више и боље. Да још више побољша услове за лечење. Да изгради још путева. Да сачува стабилност динара. Изабрна је да сачува Србију. И учини је још јачом. Да је сачува од било каквих сукоба, привредне, енергетске и економске зависности. Да унапреди очување и промоцију најважнијих културних вредности. Да повећа инвестиције у развој културе, науке и спорта. Да убрза развој економије. Да сачува Косово и Метохију и Републику Српску и да побољша односе са суседима и ојача одбрану земље. Мир не долази из десничарских квазипатриотских бајалица, нити из леволибералног твитер спиритуализма. Мир гарантује снажна, добро наоружана и добро обучена војска.
Све је то садржано у Вучевићевом експозеу и програму Владе. Ниједан човек у Србији не верује да живи, или да ће икада живети у иделном друштву са идеалном количином новца у џепу, јер нема пара које не могу да се потроше, границе потрошачке маште су бескрајне. Али, сваки разуман човек у Србији зна да је прогрес бољи од назадовања. То је људска истина. Може изгледати да је субјективна, али бројеви представљају објективне чињенице, које не подлежу слободном тумачењу. Плата од садашњих 900, већа је и боља од плате од 320 евра, колико су грађани имали 2012. године.
Током расправе о Влади, потврђено је оно што је било јасно још на изборима – опозиција нуди политику прошлости као решење за будућност. Странке које имају дванаестогодишњи контунуитет проневера државе и нада народа, противиле су се саставу Вучевићевог кабинета и сваком решењу из програма који нуди бољу будућност и плату од 1.450 евра. Разумљив маневар! Победа заборава над памћењем и колективна деменција су њихов једини политички адут. Докле год трагови њиховог разарања не буду потпуно уклоњени из сећања бирача, никад неће успети да победе на изборима. И уместо да током скупштинске расправе моле грађане да им опросте, да нуде извињавајући стид, они намећу надмену безочност. То је дрска симбиоза глупости и прорачунатости.
И ма какве изговоре и бајке опозиција смишљала о крађи избора, да се тако дуга владавине не дешава нигде осим у Србији, не говоре истину. Не долази до смене власти због протека времена, него због нових идеја. Парадоксално је али тачно, после 12 година на власти, нове идеје и планове нуди само СНС. Осим злурадих приговора да понуђено ништа не ваља, од опозиције нисмо чули како би могло боље и другачије.
Осим тога, Вучевић на челу владе јача позицију СНС-а у локалним самоуправама. Посебно у Новом Саду и Београду где се уједињавају леви либерали, неокомунисти, аутономаши, борци за краљевину Србију и борци за признавање геноцида у Сребреници, борци за догодине у Призрену и поборници независног Косова.
Нема потребе да браним Вучевића од приговора, оптужби и напада опозиције, он је то бриљантно и убедљиво урадио сам. У праву је Монтескје кад каже: - Брани ме само пред онима који ме воле. Препусти мојим непријатељима њихова злобна тумачења; ја сам сувише срећан што је то једино зло које могу да ми нанесу.
Француски филозоф и државник Пјер-Пол Роје-Колар каже да су сви цивлизовани народи успоставили максиму да се владе бирају за будућност, а не за прошлост. План Вучевићеве владе садржи приоритете које је СНС најавио пре избора, и које су промовисали током изборне кампање. Унапређење резултата које су постигле раније напредњачке владе. Раст БДП-а са садашњих 67 на 100 милијарди евра. Раст плата са 960 евра на 1.450 евра. Поред постојећих 450.000, нове десетине хиљада радних места. Нове километре путева, нове болнице, 65 школа и 23 вртића. Даље увећавање државног буџета, и још већа улагања у културу, образовање, науку, подршку младима.
Вучевић је такође у праву кад каже да јака влада зна да је њена моћ ограничена једино вољом грађана. И да само грађани на изборима могу да оспоре њене резултате и њену политику. А 17. децембра је политика коју је Вучевић представио у експозеу добила убедљиву подршку. То је план који је на изборима стављен пред грађане Србије. Они су крајња порота и пресудили су у корист СНС-а.
Вучевић је као градоначелник буџет града увећао са 18 на 42 милијарде, отворено је 14 нових фабрика, а просечна плата порасла је са 47 на 103.000 динара. Као министар је значајно ојачао Војску Србије и подигао је на ниво најјаче регионалне силе. Вучевићева Влада је Влада која неће дозволити повратак у катастрофалну политичку и економску прошлост и која ће радити за будућност Србије и народа.
Аутор је стручњак за односе с јавношћу
Милорад Бојовић
