Поред тога, дефинисаће се и послови и улагања у обновљиве изворе енергије, производњу зеленог водоника али и нове инфраструктурне објекте. То би могло да значи да ће се у наредном периоду укупна трговинска размена између две земље од 6,1 милијарде долара, колико је забележено на крају прошле године, као и обим улагања кинеских компанија од 18 милијарди, се значајно увећају. Ниво послова, значајно се повећао, након прве посете Си Ђипинга, која је била маја 2016. године.
Да је то тако показују и цифре по којима је према подацима РЗС, робна размена Србије и Кине 2017. године била 1,8 милијарди долара да би прошле године стигла на 6,1 милијарду. За разлику од те 2017. године, када је Србија од укупно размењене робе увозила 96,5 посто а извозила само 3,5 процента,прошле године ситуација је била значајно измењена, па смо у Кину извезли робу у вредности од 1,23 милијарде долара, што је нешто више од 25 посто.
Додуше, највећи део тог извозног колача од 92 посто, везан је за кинеске компаније које су купиле РТБ Бор и железару Смедерево али се очекује да тај проценат буде значајно бољи након почетка реализације Споразума о слободној трговини. Тим документом, је предвиђено постепено смањивање или потпуно укидање царина за 10.412 српских и 8930 кинеског производа.
Највидљивији вид сарадње до сада су велики инфраструктурни објекти на којима су радили или раде кинеске компаније. Најзначајнији завршени пројекат који је деоница брзе пруге од Београда до Старе Пазове у оквиру брзе пруге до Суботице. Тренутно се завршава деоница од Новог Сада до Суботице.
Велики радови су у току, а како су се репортери „Дневника” уверили пред првомајске празнике. Полагањем последњег шинског поља у железничкој станици Бачка Топола 25. априла спојени су колосеци на брзој прузи од Новог Сада до Суботице, од чијег пуштања у саобраћај дели нас нешто више од пола године. Тиме ће последња деоница брзе пруге од Београда до границе са Мађарском бити завршена годину раније.
Према уговору са кинеским конзорцијумом „China Railway International” и „ Communications Construction Company China” рок за завршетак је август 2025. године, али према уверавањима надлежних и ситуацији на терену, сва је прилика да ће се то догодити до краја ове. Извештаји кажу да је обављено око 80 одсто посла. У складу са новим роком, крајем јула би требало да почне сертификација новоизграђене пруге, а од септембра тестирање и њен технички пријем.
Завршени шипови за сва четири стубна моста
На северној – Каћкој страни будућег завршени су радови на бушењу шипова, на изради наглавних греда, стубова, лежишних греда, као и изради и монтажи Т- преднапрегнутих носача. У току су радови на бетонирању коловозних плоча. На главном мосту завршени су шипови на сва 4 стубна места. На левом средњем стубу – Ц1 завршена је наглавна греда и комплетан средњи стуб укупне висине 18,5 м. Завршени су и радови на изради нултог и првог сегмента сандучастог носача на скели, и у току је конзолна градња и радови на изградњи пилона. У току је монтажа носећих челичних просторних елемената покретне скеле.
На јужној – Петроварадинској страни у току су радови на бушењу шипова, изради наглавних греда, стубова и на бетонирању лежишних греда.
Од 284 километара колосека, укључујући двоколосечну пругу, као и станичне колосеке, до сада је укупно положено око 240 километара шина. Током пробних вожњи и тестирања које је претходних дана за потребе извођача радова обавила компанија „Дојче бан“ из Немачке, од Новог Сада до Врбаса, већ је постигнута пројектована брзина од 200 километара на сат. На траси брзе пруге Нови Сад – Суботица пројектовано је 58 нових објеката, од тога 30 надвожњака, 13 подвожњака, пет галерија, као и по два пешачко – бициклистичка потходника и потпорне конструкције уз галерију.
Први пут у Србији изграђена су и три екодукта, сваки дужине од по 46 метара, који ће омогућавати животињама безбедан прелазак преко пруге. Ови објекти налазе се на деоницама Ловћенац - Бачка Топола, Бачка Топола - Жедник и Суботица - државна граница. Најтежи и најсложенији објекти дуж читаве брзе пруге су два вијадукта. Завршен је вијадукт у Малом Иђошу дуг 489 метара. На вијадукту у Врбасу дугом 1.417 метара још средином марта постављен је последњи хоризонтални распон изнад пута Врбас – Кула и у току је постављање целокупне железничке инфраструктуре.
Машине кренуле од Бачког Брега
На свега 3,5 километра од граничног прелаза Бачки Брег са Мађарском код истоименог села, отпочели су радови на изградњи брзе саобраћајнице Сомбор - Кикинда, која је већ добила назив „Осмех Војводине“.
– Када будемо завршили ову саобраћајницу која је дугачка око 186 километарастизаће се од Бачког Брега до Врбаса за око 50 минута, а од њега до Српске Црње за око сат и десет минута. То ће омогућити да имамо нова радна места и наравно бољи животни стандард – рекао је министар Горан Весић. посебну добит имаће грађани Сомбора, Куле, Врбаса, Новог Бечеја, Кикинде као и бројних других локалних самоуправа у зони брзе саобраћајнице. Саобраћајница позната као „Осмех Војводине“ пројектована је за брзину од 100 километара на сат.
На делу трасе планиране брзе саобраћајнице, од Сомбора до Кикинде, планирана је изградња 46 мостова (преко канала и пролаза за пут), 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста.
На траси брзе саобраћајнице планирана је изградња 12 петљи: Сомбор, Кљајићево, Сивац, Црвенка, Кула, Врбас Запад, Врбас Север, Врбас Исток, Врбас Е75, Србобран Север, Турија и Кикинда Исток. Планирана је изградња и 13 површинских кружних раскрсница.
Крајем јула би требало да почне сертификација новоизграђене пруге од Новог Сада до Суботице, а од септембра тестирање и њен технички пријем
Кинески ЦРБЦ гради и Фрушкогорски коридор, који ће спојити Нови Сад и Руму и на којем је у току изградња најдужег тунела у Србији. Пробија се 10 метара дневно Тунел Иришки венац је, уз мост на Дунаву који ће спојити Каћ и Петроварадин, најобимнији пројекат будућег Фрушкогорског коридора. Тунел се, састоји од две засебне тунелске цеви које су спојене на одређеним локацијама. рекли су за „Дневник” у Коридорима Србије. Ископ и радове на изградњи тунела извођач изводи на сва четири краја тунелских цеви. Укупна дужина обе тунелске цеви је 7.062 метара. Извођач је извршио ископ у дужини од 3.285 метара и напредује свакодневно. У току су радови на изградњи 7 мостова и 6 потпорних конструкција. Сви мостови се налазе након излазног портала тунела, од којих је најдужи мост бр. 5, дужине 238 метара. На мосту преко Дунава између Каћа и Петроварадина укупне дужине око 1.7 километара, у току су радови на изградњи шипова, наглавних греда, стубова и лежишних греда објекта главног моста и прилазних мостовских конструкција. Такође, у току су радови на изради Т- претходнонапрегнутих носача и монтажи истих. На северној прилазној конструкцији су монтирани сви Т-носачи и избетонирано је 420 м коловозне плоче.
Београд Центар – Стара Пазова
Пруга Београд Центар – Стара Пазова, дуга 34,5 километара, првa је деоницa пруге за велике брзине између Београда и Суботице, односно границе са Мађарском. Извођач радова био је кинески конзорцијум „China Railway International” и „China Communications Construction Company”, који је послове на тој траси започео 5. јуна 2018. године, а завршио крајем 2021.
По пројекту је било предвиђено фазно извођење радова, али су се од половине децембра 2019. године они изводили истовремено на више локација дуж целе деонице од Београд Центра до Саре Пазове, што је значајно убрзало посао.
Најзначајнији објекти на тој деоници су три надвожњака (Земун Поље, Нова Пазова, Стара Пазова), један подвожњак (Камендин), денивелација пруге – галерија у Батајници, потходници у станицама Тошин бунар, Алтина, Земунско Поље, Камендин, Батајница и Нова Пазова.
„Инфраструктура железнице Србије“ створила је услове за ефикасно извођење радова и истовремено функционисање саобраћаја у београдском железничком чвору док су трајали радови. Вредност уговора била је 350,1 милиона долара. Финансирање је обезбеђено из кредита кинеске „Ексим банке“.
Кинеске компаније граде и мост преко Дунава који ће повезивати Нови Сад и Сремску Каменицу, а везиваће се за будући Фрушкогорски коридор. Мост ће се с новосадске стране градити у продужетку Булевара Европе. истовремено почела је и градња ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад.
З. Милосављевић
Н. Перковић
