Василија М. преживела је више од 12 сати пакла у Тунису када је аниматор хотела у ком је одсела Дихија Крида киднаповао, у намери да је присилно ожени, да би је на крају у полицији терали да призна да је отишла добровољно!
Василија је за 24седам испричала да је у Тунису била са дечком и да су тог дана требали да се врате у Србију. Авион им је кретао око 1 сат после поноћи па су време проводили у хотелу.
Претходних дана њих двоје али остале госте забављао је аниматор у хотелу, који ничим није показивао било какву склоност према њој. Али, испоставило се, како каже Василија, да је био добро упознат ко је она и са њеним кретањем.
- Он је према свима био добар, поступао је баш онако како његов посао налаже. И у суштини одаје вам утисак као да је неко ко хоће лепо да се понаша према вама, ко апсолутно нема никакве намере и просто то је његов посао да вас забавља и да вам буде лепо. Прилазио је свима! Ја нисам једина девојка којој је прилазио и апсолутно је било још 10 девојака којима је пришао, са којима се најнормалније понашао... наших туриста је било мало у том хотелу али са свима је био у супер односима. Ништа ми није одавало утисак да се ја њему допадам, нити на било који начин да сам ја девојка која њему привлачи пажњу. Тамо је било и много лепших и привлачнијих девојака. Притом прилазио је и када је мој дечко био ту... Некада је знао да приђе када сам сама да ме пита да ме пита да ли желим да вежбам у води или ван воде, негде где је увек било пуно људи, али ни у једном тренутку није тражио ни захтевао да будемо сами - почиње причу Василија.
Рекао да ће је оженити
Међутим, онда је у једном моменту почео да јој пише поруке које су биле непримерене.
- Одједном је тражио да се видимо, али ја сам рекла да сам ту са својим дечком. Питао ме је да пошаљем слике где смо се сликали сви заједно, нас 12 туриста... Ја сам рекла да их немам али да има друга девојка и да може њој да се јави. Он се чак и јавио њој. Знао је некада да приђе али на најнормалнији начин тако да ми, као Срби, не можемо да помислимо да је то начин удварања. Јер наши мушкарци се тако не удварају. Једног дана ми је чак дечко рекао да је аниматор јако нападан и да му није јасно што нам стално оволико прилази. Али ја сам мислила да свима прилази... - објаснила је она.
Али Василија каже да у једном тренутку није реаговала на једну ситуацију, где сматра да је погрешила. Наиме, он јој је написао да ће је оженити.
- Он је мени пустио поруку на Инстаграму: "Ти ћеш се удати за мене, кренути самном". Ја сам то искулирала и нисам се фокусирала на то - прича она.
Василија и њен момак дошли су у Тунис 18. јуна преко агенције "Контики", а отмица се десила последњег дана њиховог боравка. Она каже да је изашла из хотела да би га усликала и то је, додаје, био једини тренутак када се није јавила дечку где иде.
Прича да је њен отмичар вероватно само чекао прави тренутак да она напусти хотел, јер је након мање од 10 минута изашао ван хотела што указује да је очигледно пратио сваки њен корак.
Када јој је отмичар пришао, ухватио је за леву руку и рекао јој да иде са њим. Несрећна девојка се у том тренутку од страха блокирала толико да није могла ни да почне да бежи.
- Рекао је да ћемо сада зауставити ауто и идемо. Аутоматски сам почела да се тресем и кренуле су ми сузе, и јако сам се нервирала. Како ме је држао за руку размишљала сам да почнем да трчим, али то је било немогуће... - прича Василија.
Чекао га аутомобил
Иако је отмичар пробао да заустави такси, али он није хтео да стане.
- Онда смо ушли у неки тотално непознати ауто у коме су били два момка. Рекли су њему да уђемо. Ми смо ушли унутра и испало је да се они заправо познају. Они су нас одвезли до неке аутобуске станице, не знам ни где је то... покушала сам да се извучем и кренем назад, али нисам знала како то да урадим - прича она.
Каже да је касније сазнала да је снимак на коме он купује карте а она плаче вероватно исечен полицији.
- Карте је предао после у полицији. Али нема снимка где ја стојим и плачем на месту где се купују карте. И када сам питала у полицији зашто тог дела нема, рекли су да тај део није потребан! - каже Василија.
Колико је потресена види се по томе што често спомиње какву је тортуру преживела и од полицајаца, и све време повезује њихово поступање са оним што се дешавало. Тако нам каже да су чак њеном дечку пробали да представе како је она својој вољом кренула са отмичарем!
- И њему су покушали да помуте ум да би он мене оставио ту у Тунису! - прича она.
Враћа се на причу са станице и објашњава нам да је једна жена, чак, желела да јој помогне јер је видела да плаче. Али онда је њен отмичар дошао у том тренутку.
- Схватио је шта радим и рекао да морам да се насмејем и да га загрлим да људи не би схватили! Он је очигледно био свестан да ту има камера, па је хтео да се одбрани ако се нешто деси. Ја нисам имала појма да има камера. Хтела сам само себе да заштитим да ми се нешто не деси и померила сам усне, насмејала се и у том тренутку га загрлила. Јер сам мислила да ако то не урадим да је готово, да ће ме негде одвести... ми смо ушли у тај комби или шта је већ... возили смо се 20 минута и онда су нас ова двојица опет сачекала у колима! Возили су нас донекле и негде када смо били на периферији код неке две раскрснице, неко им је јавио да полиција трага за нама! - прича она.
Прва нелогичност од стране полиције
А онда се десило опет нешто што уопште није логично. Полиција је позвала отмичара уместо да позову њу!
- Уместо мени да се јаве, они су њега позвали. И кажу му да сам ја свом дечку послала локацију да сам отета!!! Зову њега и обавештавају га о томе! У том тренутку узимају ми телефон, блокирају мог дечка и питају ме зашто сам послала локацију. Рекла сам им да сам послала другарици, али они су већ схватили. Он ми је узео телефон и избрисао локацију. Тада сам се већ препала јер је то било скоро 200 километара од хотела, и више нисам имала ни наду да ће ме било ко извући! Он ми је рекао да ме води код себе кући и да ме чека његова мајка... напоменуо ми је да је рекао свом послодавцу да ми је рекао да му је сестра имала саобраћајку, и да иде код ње. Значи, нико није знао где он иде. Нико до другара, послодавци... Њега су константно звали на телефон, а мене нико није успео да добије - испричала је она.
Међутим, Василија је успела да опет дође до телефона тако што је убедила отмичара да ће се јавити мајци.
- Онда сам свима који су ми били у именику послала локацију да покушају да проследе мом дечку. А онда је мој брат позвао амбасаду - прича она.
Василија објашњава да су отмичари све време хтели да заварају траг мењајући неколико превоза!
- Ми смо променили 7-8 превоза да би се заварао траг. У једном тренутку смо стигли до једне раскрснице, где је полиција блокирала тај пут. Били смо у једном црном комбију, то је веће било четврто возило које смо променили. Полиција је зауставила свако возило, али наш комби нису зауставили! Ја сам све већ била препала, почела да хистеришем паничим, плачем... и када смо стигли до неке болнице чула сам се са мамом од дечка, а причала сам им константно да је то моја мама. Он ми је рекао да се јавим родитељима, да он мене није присилио... покушавала сам да позовем и све друге које могу, па сам у том тренутку чак добила и свог дечка. Успела сам да га позовем и укључила сам снимање, снимала сам део пута где се налазимо, а полиција је то лоцирала преко мог позива - прича Василија.
Дочекала их отмичарева мајка
Она додаје да су стигли до отмичареве куће, у чијој се близини налази и болница, а ту их је сачекала његова мајка за коју није уверена да није знала о чему се ради.
- Она је кренула мене да грли и пожелела ми добродошлицу. Нисам знала да ли је луда или се просто правила да не зна о чему се ради. Када је пришао лекар и питао да ли ми треба помоћ јер сам се тресла и сатима без воде, они су рекли да не треба! Онда је он рекао да морамо што пре да одемо јер ће полиција стићи. Није прошло пет минута, ја сам кренула до болнице да уђем унутра и кажем да ми хитно треба помоћ, полиција је стигла! Ухватила га је, а његова мама је кренула хистерично да виче шта се дешава и да не разуме. Али имам осећај да се правила... не желим ни да размишљам шта би било да су успели да ме одведу до куће... - прича она.
Међутим, већ тада се могло наслутити како ће се полиција понашати даље према Василији. Наиме, отмичареву мајку која има око 100 килограма ставили су у полицијски ауто да седи у Василијином крилу!
- Његова мама која има преко 100 килограма седела је преко 20 минута на мојим ногама, а ја имам 55 килограма! Не могу да држим више ништа, чак ни своју торбу! Ту сам схватила да ту већ креће тортура и да нисам заштићена од стране полиције - прича Василија.
У једном тренутку појавио се трачак наде када је дошао један полицајац који ју је преместио у свој ауто да би му испричала шта се десило.
- Причали смо добрих пола сата док нисмо стигли до прве полицијске станице. Он ми је помогао и рекао да ме све разуме и да ја, уствари, нисам крива! Рекао је да ће ми помоћи и да ће бити уз мене у сваком тренутку. Он ме је једини одвео до тоалета, донео воде, марамице... све што је било потребно он ми је донео. Једино је он знао целу ситуацију јер док сам била у тим тренуцима док смо били сами имала слободу да причам о свему - прича она.
Инспектор изненада "нестао"
Али онда се десио нови шок.
- Он је био са мном у првој полицијској станици и рекао да ми верује, да не може ни да помисли да сам ја девојка која може да буде крива, да просто нема теорије јер нико не би напустио своју породицу због некога кога зна 10 дана. И онда су ме ставили у аутомобил до следеће полицијске станице. Инспектор је ишао за нама све време... у једном тренутку сви улазимо у ту полицијску станицу где ме чека дечко. Али тог инспектора нема! Сви улазе само се он не појављује. У том тренутку све моје илузије падају у воду јер нема ко да ме подржи... нема особе која ће поуздано да буде ту и да каже а сам ја у праву - испричала је Василија кроз сузе.
- Тада сам схватила да је готово и да ја ту могу само да пристанем на све, да се просто њима предам, шта они кажу тако је... видела сам да не могу ништа да урадим - наставља причу.
Амбасада учинила шта је могла
Василија каже да је њен брат био у контакту са амбасадом Србије која је све време била укључена у читаву причу.
- Мој брат је комуницирао са њима и чак је човек који је завршио своју смену му је рекао да константно буду на вези и да све што сазна амбасада, или што сазнамо ми, јављамо једни другима. Било је чак идеја да све новине буду укључене, међутим у тим тренуцима амбасада није била у могућности да све контактира. Човек из амбасаде је мом брату рекао да све што буде у могућности да ће одрадити за нас - испричала је она.
И управо то јој се дешавало наредних неколико сати у полицији. Уместо да се према њој понашају као према жртви, они су почели да се понашају као према кривцу.
- Они су били толико нападни, толико хистерични, агресивно се понашали према мени... викали су, чак је један инспектор избацио мог дечка из канцеларије и кренуо да удара у сто и да ми каже да признам да волим отмичара, да сам отишла својом вољом... чак су ми рекли: "Ти ћеш остати овде у Тунису, ти си наша држављанка сада, ти ћеш се овде удати, јел тако?" - објашњава Василија.
Она је све време негодовала али узалуд.
- До тренутка док нисам рекла да пристајем на све што они кажу, да сам својом вољом отишла... они мене нису хтели да пусте да идем. И у тренуцима када сам тражила своје лекове, нису ми дозволили да се спустим до кофера. Видели су и да се тресем, да ми је тешко, да ми је потребна вода... ни у једном тренутку нису дозволили да се спустим и да узмем своје ствари, макар уз пратњу. У мом последњем атому снаге, када сам почела да се предајем, они су ми рекли да ће мој дечко отићи а да ја остајем! Ја сам у својој глави имала да они не могу да ме држе у станици дуже од 24 сата, али наш лет је био увече у један а ми смо били и даље у станици. Размишљала сам да уопште нећу отићи одатле... - прича она.
Иако није у потпуности сигурна, читава ова агонија је трајала више од 12 сати, а најмање пола тог времена је трајала сама отмица и потрага за њом.
На крају, Василија је морала да потпише папире за које не зна ни шта пише на њима јер је све било на арапском!
- Када су мог дечка избацили из канцеларије, рекли су ми да "сада могу да признам све" и морам! И рекли су ми да морам да потпишем изјаву која је била искључиво на арапском. Ја сам потписивала нешто за шта и не знам шта сам потписивала јер сам само желела да се вратим у Србију. Ја сам њих само молила да ме врате, али они нису желели. И просто сам била присиљена. Узели су ми и отисак прста на тој изјави, потписала сам иако не знам шта потписујем. И онда су нам само дали пасош, телефон и рекли да смо слободни! У том тренутку ни ја ни мој дечко не знамо где треба да идемо - испричала је она.
Додаје да их полиција, иако је имала дужност, није чак ни испратила до аеродрома, већ су морали да оду таксијем.
Након свега Василија нема информације шта се десило са њеним отмичарем.
- Могуће да су они њега одмах пустили. Он је мени блокиран, а волела бих да могу ступим у контакт са њим јер ме само занима да ли је пуштен. Јер ако јесте, ја просто не могу да верујем. Али после моје изјаве, сигурно јесте. Иначе, позвали су ме туристи из Бијељине који су остали и рекли ми да је у хотелу све најнормалније као да се ништа није десило. Нису га видели да ради, али да су људи који су главни за хотел понашају најнормалније.
24 седам
