Спиналонга је познато као острво патње и наде. У историји је било чувено по губавцима који су тамо живели у карантину, и борили се са тешком судбином. Сваки становник острва је у старим временим добијао карту у једном правцу, што свакако и није баш нека препорука за посету, па је јасно зашто Спиналонга није позната као туристичка дестинација.
Острво је 1903. године према одлуци грчких власти била место на ком су били смештани сви оболели од лепре. У почетку напуштено, острво је постало дом болесницима из целе Грчке, и они су ту имали своју заједницу, лекаре и своје тешке судбине. Улаз у тврђаву је носио назив Дантеова врата, јер је важило правило да ко једном уђе, тешко да ће икада жив изаћи.
Мрђутим, све се променило када је Епамеинондас Ремоундакис, студент треће године права, дошао у Спиналонгу 1936. године. Био је болестан, али је такође желео да живи упркос томе што је изгубио руку и што је био слеп.
Епамеинонда је основао "Братство пацијената Спиналонге“ и од државе је захтевао боље услове за живот. Влада им је давала мале износе за намирнице и храну са копна. Међутим, за оболеле цене су биле удвостручене, па су направили мале вртове и почели да узгајају поврће и биљке алоје. Дан за даном, људи су почели да брину једни о другима. Огледала су тада потпуно забрањена јер нитко није хтео да види видети како изгледа.
За обилазак Спинолонге требаће вам пар сати. Улаз у просторије у којима су боравили болесници није дозвољен, али постоји један део, као посебан мали музеј, у ком можете видети шта је све кориштено за лечење и живот у тим тешким временима.
Данас су камене куће потпуно пусте, и тамо нико више не живи. Неко због страха од болести, неко због тешке приче и жалости. Последњи становник је напустио острво 1962. године, и данас је читаво острво један посебан музеј и туристичка атракција.
(Б92/ТУ Магазин)
БОНУС ВИДЕО
