А некада сам умела да будем љута на себе када дозволим да ме околности избаце из такта и када се уплићем у нешто на шта не могу да утичем. То су тренуци у којима бих се упитала како да сачувам тај свој брод да вода не уђе у њега. Одговор се некако сам од себе наметне: па да ојачам тај свој брод!
Деца се од малена разликују по томе како их родитељи васпитавају. Један је малац отворен за дружење са другом децом и хоће да размењује своје играчке, све хоће да даје и да дели, али ретко наилази на сличну децу, па је већ тако мален веома збуњен другачијим приступом својих вршњака према игри и играчкама.
Онда се одрасли нађу у недоумици да ли да тог малца науче ипак да све своје само за себе чува и да граби од других све што може. Многи попусте и иду против свог осећаја желећи да му олакшају сналажење у немилосрдној будућности која га чека, па га уче да буде и он немилосрдан. На жалост, тако се и стигло до овог нашег друштва у којем су паметнији попуштали до изнемоглости и тако помогли да до апсурда дође све оно за шта се некада знало да има вредност.
Често ме је чудило колику потребу имају појединци да хвале сами себе како су нешто урадили добро, или како су нешто изванредно постигли, а зна се да је најбоље препустити делима да говоре сама за себе.
А онда сам научила да све што ме дотиче споља, дотиче ме зато што и сама имам у себи слично понашање, па ми ти појединци служе као огледало, не бих ли успела да у себи поправим то што ми код других смета. Када нешто увидим, то се потрудим и да поправим, па сам тако научила да поштујем сопствену вредност и да себи будем захвална за све оно што сам постига, колико год се то малецким повремено чинило.
Тако сам ојачала самоуважавање. И сада, када видим појединце који хвалисају сами себе, то само приметим, али ме више не дотиче, јер препознајем несигурност и потребу за признањем, које упорно траже споља. Буде ми жао, али сам свесна да су то само фазе на нечијем путу развоја и да свако има шансу да се промени на боље, ако то заиста жели.
Будући да желим да свет буде лепше место за живот, врло предано се трудим да тамо где могу да помогнем, то и учиним сваки пут. Будем љубазна, насмешим се у пролазу, не зато да бих се било коме додворила, него да бих љубазношћу, пријатношћу и људскошћу ојачала тај свој брод и пловила њиме сигурно и безбедно куда год пожелим. Моћна флота већ увелико плови, придружите се!
Нина Мартиновић Армбрустер
