С њеним именом долазе и велика очекивања публике, будући да је захваљујући песми „Џанум”,коју је снимила као soundtrack за филм „Јужни ветар: Убрзање” и серију „Јужни ветар 2 - На граници”, доспела чак и на светске топ листе најслушанијих нумера. Њена песма користила се у целом свету и на друштвеним мрежама, па се, тако, 22. маја 2023. нашла на четвртом месту топ-листе највиралнијих песама на свету на Спотифају. На тој стриминг платформи песма је преслушана више од невероватних 101 милиона пута, док видео спот за исту броји чак 70 милиона прегледа.
И на национални избор за представника Србије на Евровизији стиже с песмом необичног назива - „Рамонда”, што је назив цвета, који за њу, како каже за „Дневник”, представља све оно што је нежно и фрагилно на први поглед, а заправо је изнутра пуно снаге.
– Ја бих волела да сам као Рамонда, попут феникса се уздиже из најгорих могућих услова, једна кап воде јој је довољна и само мали трачак наде да крене путем који је води до њене првобитне лепоте и снаге – прича нам Teya Dora. – Песма није првенствено настала за ово такмичење, ја нисам планирала да се пријавим, али је одједном само све кренуло да се поклапа и да ме наводи у том смеру. Желим да људи сами протумаче текст, баш као што су то досад радили са мојим прошлим песмама, тј. да кроз метафору коју сам им дала свако може да види свој неки пут. Пут храбрих који се боре до последњег тренутка, чак и када делује да нема наде они неће одустати.
Песму је радила заједно са Луком Јовановићем који се представља као Luxonee и Андријаном Кадовићем Ајзијем. „К'о под водом тихо је све, вриштим ал' се не чује. Иза гора бели сјај, ја не назирем крај. Ово пут је за рањене”, гласи стих њене евровизијске песме, коју ћемо од сутра слушати, а млада уметница за „Дневник” открива и да је већ почела са припремама за наступ, на којем ће бити своја и природна. Објашњава нам да ће сам перформанс нагласити емоцију песме и ставити је у први план. То је, уједно, и главна идеја којом се води са својим тимом.
Како додаје, раније је зацртавала себи неке циљеве, па је, временом, схватила да то и није толико добро за њу, па је одлучила да се води осећајем изнутра. Тако је, спонтано, ове године стигла и на „Песму за Евровизију”.
– Прво сам приметила да људи који прате шта радим желе да се пријавим за ово такмичење: слали су ми поруке, правили тик токове и то ми јесте скренуло пажњу, али и даље нисам одлучила да се пријавим. Не знам тачно шта је било то због чега сам буквално месец дана пред крај конкурса одлучила да завршим песму и да то буде моја пријава за „Песму за Евровизију” – искрена је Teya Dora.
Занимало нас је и да ли овај фестивал и потенцијалну победу види као могућност да се даље пробија на инострано тржиште, након огромног успеха песме „Џанум”, а ова млада и талентована девојка сматра да може, али да се то никада не зна.
– Мени је и даље нереално кад видим где се све слуша „Џанум” и колико се људи, који и не разумеју наш језик, пронашло у тој песми. Музика је лек и стварно може да помогне. Када се осећам лоше волим да пустим тужну песму уз коју ћу још више да се исплачем и на неки начин кроз сузе ишчистим. Тако се осећам мало боље, колико год је то могуће – признаје Теодора Павловска.
– Кроз успех песме „Џанум” препознала сам да публика у свету може одлично да разуме емоцију коју доносе извођачи са ових простора. Част је представљати своју земљу, а успех је и да као представник оставите траг и на светској сцени – закључује наша саговорница.
Иначе, Teya Dora је рођена у Бору, а након средње и музичке школе „Др Војислав Вучковић” на одсеку за клавир, где је завршила клавир и соло певање, постала је стипендисткиња на музичком колеџу Беркли у Бостону, где је студирала певање и заједно са планетарно познатим певачем Чарлијем Путом. Песме је почела да пише пре одласка у Бостон, где је усавршила свој таленат, будући да се на колеџу одлучила и за смер писања песама. Осим неколико својих песама, које су постале велики хитови, Теодора је радила музику и за друге извођаче попут Николије, Наташе Беквалац, Јоване Николић, Анастасије Ражнатовић, Filarriја и Зои.
Владимир Бијелић
