Симоновићу је изречена и новчана казна од 100.000 динара, а другостепени суд је смањио и осталим окривљенима казне.
Другоогптужени Владимир Михаиловић који је првостепеном пресудом био осуђен на четири године, правоснажно је осуђен на три године и новчану казну од 100.000 динара, трећеоптуженом Владимиру Новаковићу је такође казна смањена за годину дана те је осуђен на казну затвора од две и по године.
Александар Маринковић који се налази у бекству је као директни извршилац осуђен на казну затвора од четири године, за шест месеци мање од првостепене пресуде, и новчану казну од 100.000.
Апелациони суд сматра да се основано жалбама бранилаца окривљених побијају наводи првостепене пресуде да је приликом пожара наступила штета великих размера, као и да је тај суд повредио закон када је окривљене осудио за кривично дело тешко дело против опште сигурности.
Вештачење је утврдило да је том приликом настала материјална штета већа од четири милиона динара, док према правном схватању штета великих размера, када је реч о кривичном делу тешко дело против опште сигурности, постоји када вредност прелази износ од шест милиона динара, а што овде није случај.
Имајући у виду наведено суд је преиначио пресуду у погледу правне квалификације и радње квалификовао као кривично дело изазивање опште опасности у односу на Симоновића и Михаиловића подстрекавањем, док је у односу на Новаковића правна квалификација остала неизмењена.
Када је реч о кривичној санкцији, првостепени суд је по налажењу Апелационог, правилно утврдио од олакшавајућих околности на страни Симоновића ценио да је неосуђиван, личне и породичне прилике, да се ради о породичном човеку, док је од отежавајућих околности ценио да је као подстрекач, саучесник у извршењу кривичног дела остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра, да је кривично дело извршио из ниских побуда јер је као председник општине Гроцка који је, не само дужан да трпи критике на рачун вршења своје функције, већ и да покаже висок степен толеранције на њих, одлучио да, користећи свој положај и утицај, предузме недозвољене радње, а све у циљу опомене Јовановића да престане да се бави истраживањем његовог рада на позицији председника општине.
У односу на Михаиловића првостепени суд је оценио да је реч о породичном човеку, да је признањем допринео утврђивању чињеничног стања, док је од отежавајућих узео у обзир да је остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра, да је кривично дело учинио из ниских побуда и да је захтев Симоновића прихватио из користољубља, да би тиме обезбедио бољи статус своје супруге.
Суд је од олакшавајућих околности на страни Новаковића оценио да је неосуђиван, да је признањем значајно допринео утврђивању чињеничног стања и да се ради о породичном човеку, док је од отежавајућих околности утврдио да је кривично дело учинио из користољубља, да је својим делом остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра и да током поступка није изразио жаљење и кајање због извршеног кривичног дела.
На страни Маринковића суд је од олакшавајућих околности утвдио да је признањем допринео утврђивању чињеничног стања, док је отежавајућим околностима оценио његову вишеструку осуђиваност, те то да је извршењем кривичног дела остварио висок интензитет угрожености заштићеног добра, као и да је кривично дело извршио из ниских побуда.
Другостепени суд је оценио да се основано жалбама бранилаца окривљених оспорава правилност одлуке о висини казне имајући у виду да је Апелациони суд преквалификовао са тежег на блаже кривично дело, а што свакако, оправдава одмеравање блаже казне.
Такође, Апелациони суд сматра да првостпени суд није довољно утврдио да су Михаиловић, Новаковић и Маринковић признали извршење кривичног дела, док је у односу на Симоновића пропустио да утврди његову старосну доб, а у односу на Маринковића није ценио породичне прилике, што су све околности од значаја код одмеравања казне, док у односу на Новаковића пропустио да као олакшавајућу околност прихвати да је способност окривљеног да схвати значај свог дела и да управља поступцима била смањена.
Наиме, у ноћи између 11. и 12. децембра 2018. године запаљен је аутомобил Јовановићеве супруге, а пожар се тада проширио на гаражу и део куће.
У пожару је причињена материјална штета, али нико није повређен.
Симоновић се терети да је друге оптужене подстрекавао да у знак опомене запале имовину Јовановића.
