Ковачевић каже за „Дневник” да је ову сорту вишања ранијих година брао крајем јуна, али да је неколико година уназад то чинио средином шестог месеца, да би ове године већ у првој декади маја доспеле за пијацу. - Од ове сезоне очекујем добар род, око десет килограма по стаблу и солидну цену - казао је Ковачевић. - Килограм вишања навелико сада кошта око 200 динара, док на пијаци килограм овог воћа вреди од 250 до 300 динара. Са том ценом уклопићу се у покривању трошкова производње. Највише, као и ранијих година, отићи ће на трошкове дневница берача, који годинама код мене раде и чији сат ове сезоне кошта 500 динара.
Он има још три сорте вишања - облачинску, шумадинку и пирамиш, које, како процењује, стижу за бербу око 25. маја, таман када заврши са бербом сорте ерди, која је, истиче, одлична за прераду и јело, отпорна на мраз, сушу и није превише осетљива на болести и штеточине.
- Целокупан род продајем на пијачним тезгама у Новом Саду и околним местима и за сада сам задовољан потражњом. У воћњаку и на пијаци помаже ми супруга, ћерка и син, који су сада, уз сезонске раднике, укључени и у бербу вишања - напомиње Ковачевић и додаје да је лане имао подбачај у производњи због леда који је уништио целокупан род. Ове године, напомиње, за разлику од других подручја у Србији, воћари на Фрушкој гори добро су прошли јер није било мраза, осим што је дувао јак ветар у време када су цветале шљиве, па ће их бити мање него лане и ранијих година. На другом воћу које има још у воћњаку очекује просечан и квалитетан род.
По подацима Републичког завода за статистику, под вишњама смо лане имали укупно 19.614 хектара, од којих се 2.042 хектара налазило у Војводини. Укупно је, по статистици, прошле године убрано 144.849 тона вишања, односно 10.563 тоне у северном делу земље. Просечан принос на подручју Србије био је 7,4 тона по хектару, а у АП Војовдини 5,2 тоне по хектару.
У 2022. години род вишања и површине биле су веће него прошле године, пошто је статистика израчунала да смо те године воће убирали на подручју Србије са 19.875 хектара, укупно набрали 164.446 тона, а просечан принос био је 8,3 тоне по хектару.
Ковачевић у воћњаку нема систем за наводњавање ни противградну заштину, једино што воће третира заштитним средствима без којих, како каже, не би ни било воћа. - Покушавао сам да уведем систем за наводњавање, али на терену где се налази мој воћњак нема воде. То воћу не смета, бар за сада, јер је клима углавном добра, има и сунца и кише.
З. Делић
Наше вишње највише су куповали Руси, Немци и Французи
Према подацима Привредне коморе Србије, прошле године извезили смо мало изнад 32.500 тона вишања у вредности од 45,1 милиона евра. Највише смо их продали у Руски Федерацију за 16,5 милиона евра, затим у Немачку од које смо за наше вишње добили 12 милиона евра и у Француски одакле нам је стигло четири милиона евра. Домаће вишње стизале су и до купаца у Италији , Белгији и Аустирији, од којих смо добили приближно по два милиона евра.
