Највише се подижу готовински кредити, а потом стамбени кредити и кредити за адаптацију, а становници Србије углавном на време отплаћују своја дуговања по основи кредита.
Дакле, становништво Србије је кроз кредите банкама дужно око 12.726 милијарди евра, а највећи део дуга, односно готово половина укупног износа, односи се на готовинске кредите. Наиме, на крају претходног месеца задужење по основи готовинских кредита износило је 698,02 милијарде динара, односно око 5,94 милијарди евра, док су други по висини били стамбени кредити и кредити за адаптацију - 659,93 милијарде динара, односно 5,6 милијарди евра. На трећем месту су пољопривредни кредити, чија висина је 31. октобра била 89,95 милијарди динара, односно 0,765 милијарди евра.
Дакле, подаци говоре да грађани Србије у банку начешће иду како би подигли готовину која им недостаје - било за затварање рупа у кућном буyету, одлазак на летовање.... или било којег другог разлога, а веома често ови кредити подижу се за рефинасирање претходног. Готовински кредити подижу се уз рок отплате који је знатно краћи од, рецимо, стамбених, а будући да се позајмљује новац за који се не зна извесно где ће бити потрошен, односно реч је о ненеменским кредитима, и цена је највиша. Тако се камате на ову врсту кредита крећу од око осам па до око 15 одсто, док су за стамбене кредите оне од око четири па до седам одсто.
По речима финансијског саветника с портала Каматица Душана Узелца, учешће готовинских кредита у укупном дугу резултат је ситуације у друштву и на тржишту.
- То што готовински кредити учествују с око 50 одсто у укупном дугу по основу кредита резултат је тржишне и друштвене ситуације јер је веома тешко рећи да ли неко кеш кредит подиже јер му недостаје новац или планира нешто да купи или је нешто сасвим друго посреди - каже Узелац. - Оно што је јасно је да не постоје јефтини кредити, постоји само цена коју неко мора да плати, а колико ће то бити зависи од много фактора, посебно кад је реч о дугорочним кредитима - јер на то утиче и висина примања и врсте обезбеђења за отплату кредита...
Подаци из извештаја Удружења банака Србије показују да су грађани Србије углавном ревносни у отплати кредита. Наиме, када је реч о кашњењу у отплатама, учешће кашњења у дугу укупних банкарских кредита износило је 2,8 одсто, колико је било и на крају прошле године, док је учешће доцње у дугу по основу кредита становништва износило 2,5 одсто и било је исто као и 31. децембра 2022. године.
- Извесно је да грађани сада редовније отплаћују своје обавезе него раније јер је кашњење у отплати кредита знатно смањено, пошто су доцње 2015. године ишле и до 18 одсто. То су били крупни губици за банкарски сектор, па је, очигледно, пооштрена политика приликом одобравања кредита која је резултирала бољом отплатом - каже Узелац.
Д. Млађеновић
Текући рачуни
Број текућих рачуна и њихових корисника је порастао за претходних годину дана за 5,1 одсто, пошто је ових рачуна 31. октобра било 8.916.591 а годину дана раније 8.480.083, док је број корисника са 5.688.867 у октобру 2022. порастао на 5.909.783 колико их је било на крају октобра ове године.
Број кредитних картица је од октобра прошле до априла ове године смањен са 1.206.193 на 1.167.898.
