Такве акције довеле су до тога да они најсиромашнији брзо одустану, али не и они „најокорелији“ који за једно вече исплате казну коју им надлежни суд одреди.
– Криволов је веома исплатива делатност, јер за кратак период може да се заради много новца – каже за „Дневник“ шеф рибочувара при Риболовачком савезу Војводине, Оливер Аџић. – Од 2017-2018. године нахватали смо и процесуирали много криволоваца и сад један по један добијају казне. Ја сам најекстремнији у фирми и тренутно имам преко сто поступака који се воде на основу мојих пријава. Годишње пишем око 40 њих, а сваки поступак траје две до три године. Имам и седам поступака где сам ја нападнут. Нисам ниједном добио батине, нити сам био теже повређен, али је било физичког контакта са криволовцима.
Криволов је законом кажњив, али није опасна само по рибу, већ и по рибочуваре! Међутим, како Аџић појашњава, криволовци су погрешили још кад су му, као волонтеру, избушили гуме на ауту, због чега му је прорадио инат, па тако последњих осам година никоме није опростио.
– Ја сам мало специфичан, бивше војно лице сам, загуљен, упоран и никад не одустајем! По томе сам познат међу криволовцима, па кад виде да сам ја ту, углавном се одмах предају, нема више ни покушаја као раније да се договоримо, јер сад знају да не вреди - јасан је наш саговорник.
Ипак, кад је сезона мреста, која ускоро почиње, мало који криволовац ће одустати од „слатке зараде“ коју могу да остваре забацивањем мреже са чамца. Током 2023. године на Тамишу је заплењено десетак километара мреже, далеко мање у односу на претходне године.
– Има доста алата који су забрањени, попут сенкера и вршки, па смо човеку из Јабуке преко 40 тих алата одузели. То је опасан лик који је одговарао и за убиство. Знате, такви људи нису само криволовци који лове рибу, они лове и дивљач, секу дрва, шверцују нафту– истиче Аџић.
Осим што имају сву неопходну опрему за „квалитетан“ криволов, такви људи имају и развијену мрежу чувара на обали који дојављују „вођи“ на чамцу да ли, кад и где да буде на опрезу.
Мада је мрежа најчешћи алат за криволов, струја последњих година узима све већег маха, а почела је да се користи пре две деценије.
– Тада су апарати били скупљи и користили су их само појединици, а временом појавили су се људи који их у радионицама направе и продају за 200 евра. Тужио сам једног из Панчева, оглашава се на сајтовима, и није прошао лепо, али је забележн и одузети су му апарати– каже Аџић.
– Ја користим и дрон у извиђању и прегледању, сонар у тражењу алата када је вода дубља, а користимо и ловачке камере за откривање покрета криволоваца – каже шеф рибочувара.
Иначе, шаран, смуђ и сом су рибе које су увек на мети криволоваца, јер су најквалитетније па самим тим и најисплативије. А у односу на то из које су воде, зависи на чијем ће тањиру завршити.
– Највећи део иде преко разних дистрибутера, па тако из Тамиша оде за Београд, нешто у слободну продају , на пијацу или од врата до врата, док их буде баш мало у рибарницама, осим ако није реч о риби из Дунава – вели Аџић, истичући да у смањењу криволова доста могу да утичу инспекције (за заштиту животне средине, туристичке, санитарне, ветеринарске, комуналне), као и судови који су поприлично благи при одређивању казни које би требало да буду одвраћајуће, а не стимулативне.
Л. Радловачки
