Само четири минута је прошло од тренутка када је 3. маја прошле године тринаестогодишњи Коста К. почео да пуца у својој Основној школи "Владислав Рибникар" на београдском Врачару до првог позива полицији, а само шест минута док их из школског дворишта није позвао и сам дечак који је починио масакр незапамћен у Србији. Убио је школског чувара и деветоро деце. За свега 55 секунди, у свом разреду испалио је 45 метака и усмртио петоро деце, а шесторо ранио. Само 11 хитаца промашило је мете.
У моменту када је са ранцем на леђима Коста К. ушао у зграду школе у којој је похађао седми разред, нико није ни слутио да ће починити незапамћени масакр. Дечак рођен 30. јула 2009. године, уместо књиге или свеске, из ранца је извукао пиштољ и кренуо у свој крвави поход.
У том тренутку нико није знао да Коста не пуца насумично и да је хладнокрвно покушавао да до краја спроведе свој мрачни план. Полицајци су касније код њега пронашли списак и план на изгужваним папирима.
План из скицираног нацрта школе спровео је готово у потпуности, само што се није попео и на спрат, што је намеравао. После пуцњаве у свом одељењу изашао је у школско двориште, где је бацио један оквир с муницијом поред степеништа.
Саставио је раније два документа писана руком. Један је списак са 16 имена и презимена деце из одељења ВИИ/2 изнад којих пише “ГЛ. М.”, скраћеница за главне мете. Једно име је прежврљано, па су на списку на крају остала имена осморице дечака и седам девојчица. Други документ је кроки тлоцрт школе са распоредом учионица и натписом Примарy таргетс на енглеском језику. Верује се да је то био основни план убилачког напада на вршњаке.
Пиштољ и три Молотовљева коктела у ранцу
Да је био добро припремљен, показало се касније. Код њега су пронађени ранац, пиштољ из којег је тада убио девет особа (једна девојчица преминула је после 12 дана борбе за живот), као и три Молотовљева коктела. Њима је хтео да блокира улаз у школу, док не заврши оно што је наумио. Од тог дела плана је одустао, јер се уплашио експлозије.
Пуцњава је, како је касније саопштио МУП, почела у 8.36, пред крај првог школског часа, а већ у 8.42 Коста К. је после убилачког похода сам позвао полицију из школског дворишта.
У тих паклених шест минута све се одиграло. Школска полицајка је тог јутра била на радном месту, обавила савесно своје задатке уочи почетка наставе и отишла у обилазак. Коста је очигледно знао њено уобичајено кретање, јер је све добро испланирао.
Коста К. је, како се сумња, у посед пиштоља дошао већ 1. маја. Напунио је шест припадајућих оквира пиштоља "чешка збројевка" и "ругер" са укупно 92 метка и сакрио их, а његови родитељи нису приметили да оружја и муниције нема. Тако је Коста кобног 3. маја оружје и муницију пребацио у ранац и понео са собом у школу.
Пред крај првог часа, Коста је дошао до школе. Одмах на улазу, са даљине од 14 метара, убио је чувара Драгана Влаховића хицима из очевог пиштоља. У холу школе запуцао је, затим, на две девојчице које су биле дежурне. Једној је пуцао у главу, а другу је погодио у ноге. Девојчица са повредом главе била је у веома тешком стању и лекари су се борили за њен живот. Преминула је, међутим, 15. маја и тако постала десета жртва масакра у школи.
У холу школе је затим убио прво дете, девојчицу која се налазила испред клавира. Негде у тим тренуцима испразнио је први шаржер и ставио нови. Према сопственом признању, претходно је сам напунио четири оквира са муницијом, са по 15 метака, калибра 9 милиметара, у сваки оквир.
Умиривали га крици
Наставио је ходником потом ка кабинету историје, у којем су се на часу налазили наставница историје Татјана Стевановић, студент историје на пракси Д. П., као и 23 малолетна ученика одељења ВИИ/2 у које је испалио укупно 45 пројектила у временском размаку од 55 секунди, а од те количине метака је само 11 промашило.
Ту је убио петоро деце и ранио још шесторо, као и наставницу историје. Он је, како је наведено у оптужници против његових родитеља, "витлао оружјем, али је учионица мала, па је број жртава велики".
Кад је пуцњава почела, први позив полицији у 8.40 упутила је Иванка Јовановић, помоћница директора школе, која је рекла да је у школу ушло дете са ватреним оружјем и да насумично пуца. Полиција је одмах кренула на место напада. Иванка Јовановић у том тренутку није знала да Коста К. не пуца насумично.
Следећи позив полицији је упућен у 8.42, управо од Косте. Пријавио је да је пуцао у више особа у ОШ “Владислав Рибникар”. Полиција је у међувремену дошла и без отпора му ограничила слободу кретања, јер 13-годишњак не може бити формално ухапшен.
Дечак је потом превезен у Полицијску управу за град Београд. Он је изјавио да се не сећа кога је све убио, као ни крви, ни ликова жртава. На питање како се осећао док је пуцао у другаре из одељења, одговорио је да му је било нелагодно што је тог дана први пут пуцао без слушалица, које ублажују јачину звука. Рекао је да су га умиривали њихови крици и вриска.
Нацрт бомбе на столу
На радном столу дечака убице полиција је на дан убиства пронашла реплику пиштоља, пиштољ за аирсофт без оквира, нефункционалан, као и нацрт бомбе. Коста је на интернету претраживао како да купи бомбу, али је одустао када је схватио да је то тешко изводљиво. На папиру је такође правио нацрт експлозивне направе.
Сви ученици одељења VII/2 су добили статус оштећених, било да су рањени или не, јер су преживели трауму док су гледали како њихов школски друг пуца у њихове другаре. Ради заштите њихових права, тужилаштво је суду предложило да се искључи јавност током суђења.
У тренутку када је починио масовно убиство Коста К. није био кривично одговоран, а у даљем судском поступку учествоваће као сведок. Суди се његовом оцу Владимиру Кецмановићу и мајци Миљани, као и радницима стрељане. Владимир се терети за тешко дело против опште сигурности. Он је у периоду од годину дана пре масакра у школи обучавао сина да рукује ваздушним и ватреним оружјем и припадајућом муницијом и омогућио му да гађа у мете у облику концентричних кругова и силуета људи, да пуни оквир и како да стоји и дише приликом коришћења оружја. Кецмановић је такође чувао оружје на непрописан начин - пиштоље са шест оквира и муницијом држао је у два пластична кофера за преношење оружја уместо у металном сефу са кључем. Тужилаштво је тражило да Владимир буде осуђен на максималну казну од 12 година затвора.
Миљана Кецмановић је непосредно оптужена, јер је неовлашћено држала муницију. На метку "чешке збројевке" пронађен је њен неоспорни ДНК траг, а чаура на којој се налазио пронађена је код врата у кабинету историје у школи после пуцњаве. Тужилаштво је затражило да мајка дечака буде осуђена на две године и шест месеци затвора.
Осим кривичног поступка, против Владимира и Миљане Кецмановић воде се и парнице по тужбама родитеља и чланова породица убијене деце и школског чувара.
24sedam.rs
