Банке наиме, проверавају порекло новца, а у једном документу, о процени ризика од прања новца, израђеном 2018. године, констатовано је да је тржиште некретнина најизложенији сектор, где се нелегално стечени новац махом улаже у изградњу стамбено-пословних објеката и куповину некретнина. Због тога и не чуди што поједини наилазе на потешкоће када треба да уновче своју уштеђевину.
То показују два примера која се шире друштвеним мрежама, а које описују различита искуства у вези са купопродајом некретнине.
Једна корисница на друштвеној мрежи Твитер, наиме, написала је: "Другарица продала стан за време короне и није ставила паре у банку. Оде сад са уговором да докаже порекло новца, банка неће да прими јер је прошло више од 6 месеци. Друг повукао паре из банке пре више година, хтео сад да купи стан, нотар неће да овери уговор".
Имајући у виду намену и висину планиране трансакције као што је куповина непокретности у износу од више стотина хиљада евра, банка ће такву трансакцију, највероватније оценити високим нивоом ризика, и онда приступа примени унапред наведених прописаних радњи и мера које се односе на прибављање и процену веродостојности информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет планиране трансакције.
Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма прописане су радње и мере које предузимају обвезници (у које спадају и банке) ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма. То подразумева, између осталог, радње и мере познавања и праћења странке, у које спада и обавеза банке да прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика. Законом је такође и ближе дефинисано да се радње и мере познавања и праћења странке спроводе, између осталог, приликом успостављања пословног односа са странком, као и у току трајања пословног односа у учесталости и интензитету у складу са процењеним ризиком и промењеним околностима у вези са странком.
Сагласно наведеном закону као и Одлуци о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор, банка је дужна да усвоји и примени одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере познавања и праћења странке, којим, поред осталог, дефинише поступак прибављања и процене веродостојности информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције.
Телеграф
