Разлог за то су ниже цене, рецимо, сира, кекса, чоколаде, средстава за хигијену... и уштеда, а корист од куповине ван радње приметна. Куповина многих производа на пијаци - од хране до обуће и одеће, одавно је уобичајена у Србији, а да ли тако купљена роба одговара свему што пише на декларацији мало ко од купаца проверава.
То, наравно, омогућава да се на тржишту појављује/продаје роба која има сва обележја производа који излази из погона неког произвођача који своје легално произведене производе с одговарјућом и обавезном декларацијом) пласира на тржиште, а да ли је баш он на тезгама - тешко је рећи, што и потврђује и то што су недавно тржишни инспектори на више локалитета у Новом Саду и Београду открили илегалну производњу детерџената, шампона и кекса. Тада је затечена и одузета велика количина кривотворених производа - 2.021 кондиторски производ, 205 производа кућне хемије - детерџенти за судове, детерџенти за веш и средства за личну хигијену, преко 11.000 амбалажа за кондиторске производе и кућну хемију, 26 буради сировина за прављење течног детерџента за судове и веш, огроман број декларација, налепница и бар-кодова припремљених за лепљење на амбалажу и стављање у промет.
Тешко је рећи која врста робе се најчешће фалсификује, али је извесно да је реч о производима који се највише траже на тржишту. Јавност се највише узнемири када је реч о продаји лажних прехрамбених производа, али се фалсификује и много тога још, а пре свега обућа, одећа и остала спортска опрема познатих брендова, као и сунчане наочаре.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, то је још један у низу случајева фаслификовања производа у Србији јер је и прошле године на пијацама откривена продаја фалсификата детерџената. Он је истакао да је изненађујуће то што произвођачи фалсификата нису престали да их пласирају, али и то што надлежни нису покренули довољно поступака и да се на нашем тржишту и даље може очекивати велики број фалсификованих производа.
- Разлог за то су јако велике разлике у ценама на пијацама и у продавницама, а није реално ни природно, без обзира на маржу и зараду које трговци имају, да оне буду толике - рекао је Драгић. - Управо би то купцима требало да буде јасан показатељ да је реч о роби сумњивог порекла и квалитета и да их не би требало куповати, али истовремено је и показатељ надлежним инспекцијама да је неопходна чешћа контрола како потрошачи не би били доведени у заблуду или да не би дошло до неког здравственог проблема. Права заштита од куповине фалсификованих производа купаца је куповина у продавницама - у којима производи имају декларацију и зна се њихов састав и порекло.
По његовим речима, просечан потрошач не може да зна да ли је неки производ фалсификован или не и да је зато неопходно да произвиђачи предузму кораке који ће могућност фалсификовања свести на најмању могућу меру и на тај начин потенцијалне фалсификаторе одвратити од тога.
- Уз то, наравно, потребна је ћешћа контрола надлежних инспекцијских служби. Уколико постоји сумња да се у неком објекту/пијаци /хауби... продају фалсификовани производи, то би требало пријавити тржишној и пореској инспекцији, а ако постоји проблем с одређеним производом - инспекцији задуженој за контролу порекла тог производа - каже Драгић.
Д. Млађеновић
