Из НБС се наводи да злато, које је део структуре бруто девизних резерви, у време глобалних криза, нестабилности и инфлације, има посебан значај.
Слични су трендови и у свету. Последњих неколико година куповина и враћање злата у своје трезоре глобални је тренд и практично све централне банке сматрају . Прошле године је потражња централних банака за златом, због геополитичке неизвесности и високе инфлације широм света, била изузетно велика, тај тренд траје и ове године, а истраживање Светског савета за злато показује да је укупна светска производња злата већа за око шест процената у поређењу са прошлом годином.
Да се потражња за златом повећава и у Србији показују и последњи подаци Министарства трговине, које издаје дозволе увозницима злата јер је све више предузећа која увозе инвестиционо злато у облику плочица и полуга, а више је и захтева за увоз.
- У време када је цео монетарни систем глобално под знаком питања, а функција новца уздрмана последњих око шест-седам година, за шта је показатељ цело тржиште крипто валута, злато добија већу вредност, иако је оно прилично пасивно и нема никакву употребну вредност кад стоји у трезору - каже финансијски саветник с портала Каматица Душан Узелац. - Ипак, цивилизацијски смо усвојили да злато има функцију очувања вредности новца и као такво је у банкарству механизам на који се ослања у временима када је монетарни систем сличан данашњем.
Да грађани Србије купује златнике, плочице и полуге потврђује и Драго Матовић из „Tavex Zlato&Srebro”, водеће светске компаније која се бави инвестиционим златом.
- Убедљиво најпознатији и најтраженији производ од инвестиционог злата у Србији је аустријски дукат Франц Јозеф, који се, као симбол некадашњег престижа Аустроугарске монархије производи с идентичним дизајном још од 1872. године. Купује се као поклон, али и као штедња. Постоји у две величине - онај који садржи 3,44 грама чистог злата кошта око 27.000 динара, а већи - 3,77 грама злата кошта око 108.000. динара. Тренутно златна полуга, односно плочица од једног грама кошта око 8.500 динара.
Он указује да је видљив пад поверења у глобалне механизме плаћања и то је и разлог зашто је повећано и интересовање грађана да купују злато, с циљем да сачувају свој новац.
- Повећање златних резерви државе заправо значи већи степен осигурања за евентуалне турбуленције на тржишту новца, а то значи и већу сигурност за грађане - каже Узелац.
Иначе, цена злата на берзи недавно је достигла нови историјски максимум - 2.135 долара по унци. Иако се кратко задржала, стручњаци сматрају да је то сигнал поверења институционалних и приватних инвеститора у злато у време великих друштвених турбуленција и криза.
Цена грама злата на међународном тржишту 2019. године била је око 40 долара, а сада је око 65 долара. Почетком 1970. године грам злата коштао је свега три долара, а у протеклих око пола века цена злата је порасла за чак 5.500 одсто.
Како је недавно изјавио професор др Исмаил Мусабеговић с Београдске банкарске академије, нови вртоглави скок цене злата и овог пута се догодио због рата у Израелу и глобалне неизвесности, а тиме и потребе грађана да се осигурају.
- Инвеститори широм света верују у злато као најстабилнију активу која их штити од инфлације и несигурности - рекао је Мусабеговић. - Старо је правило да злато мења цену, али не и вредност. Као што је пре стотину година нови „фордов” ауто коштао као пола килограма овог племенитог метала, тако је и данас, без обзира на цену с почетка прошлог века и садашњу, која је готово 100 пута већа.
Д. Млађеновић
