Наиме, креативна индустрија је најмлађа, али и најбрже растући сектор српске привреде. Процењује се да вреди око две милијарде евра и да ће и даље расти. Део стратешког опредељења Владе да подржи креативну индустрију је и изградња мултифункционалног центра, у коме ће се стварати нова економска вредност и који ће, истовремено, бити место сусрета талената.
Увелико се већ види будући центар креативних индустрија у Србији, које броје армију од 155.000 запослених, а добродошли су и креативци из региона и света.
Ана Илић из Националне платформе „Србија ствара” указује да је извоз креативних индустрија последњих шест година порастао за 80 одсто.
„Креативна индустрија утиче са шест одсто у БДП-у наше државе. То је снажан и висок проценат у рангу са грађевинском индустријом. Комплементарна је и сарађује и са туристичком индустријом”, наводи Илићева за РТС.
Креативне индустрије су се показале као жилаве, па су неке и у кризи бележиле раст, а оне које су стагнирале брзо су се опоравиле.
„Два најснажнија подсектора креативних индустрија су продукција аудио-визуелног садржаја, као и телевизијска и филмска продукција и гејминг. Када је реч о првом, држава је препознала и последњих седам година подржава посебним финансијским подстицајима. Свеукупно, улаже 130 пута више него пре 10 година”, указује Илићева.
На сваки уложени евро у филмску индустрију врати се 4,6 евра. Привучено је више од 200 милиона евра инвестиција, а запосленост је повећана за скоро 40 одсто.
„Када дође страни продуцент у Србију из Боливуда или Холивуда и сними филм, буџет од милион евра који потроши у нашој земљи остаје у нашој економији. Не износи из наше земље ни дрво, ни руду, ни воће, него читав капитал остаје у нашој земљи. То је јако профитабилна грана за сваку земљу”, поручује Александар Цонић, продуцент „Клокворка”.
Креативне индустрије су сектор младих, у просеку између 20 и 45 година, више од половине су високообразовани, а око 50 одсто су жене.
То је и сектор у коме је све више новооснованих фирми и предузетника.
Највећих 15 гејминг компанија остварило је приход од 150 милиона евра.
„Поједини студији таргетују Америку, други Европу, Азију. Зависи која је циљна група студија која прави игру. Особа из Србије, због платформи које су глобалног карактера, може да приступи било ком маркету из било ког сектора”, каже Никола Шошкић из „Шошка гејминга”.
Е. Д. Н.
