Гимнастичарка Бојана, хип-хоперка Ана, сликарка Мара, будући кардиолог Адриана, одбојкашица Ема, балерина Катарина, будућа модна креаторка Ангелина, пијаниста Андрија, физичарка Софија и ватрени симпатизер београдског клуба "Партизан" Драган. Свако од њих имао је велике снове, веровао је да ће сутра бити бољи него што је био јуче. Чврсто су се уздали да ће успети у својим мисијама. Тог 3. маја кренули су у школу узбуђени око фотографисања за алманах, а родитељи су их испратили ни не слутећи да ће тај пољубац или загрљај бити последњи. Од тада, остало им је да живе са болом и сећањима на оно што их подсећа на њихове најближе.
Драган Влаховић (53), школски чувар
Био је најмлађе дете у породици. Пре него што се запослио у школи радио је као радник обезбеђења у амбасадама. У Основној школи "Владислав Рибникар" провео је скоро десет година. Сваки дан је на улазу, обучен у тегет униформу, дочекивао ђаке и сваког од њих је знао по имену. Са дечацима је размењивао сличице фудбалера. Он је волео децу, а и она су волела њега.
- Драги чика Драгане, недостајаће ми свако твоје добро јутро, сваки твој осмех, сви наши мали разговори, наше скупљање сличица, моје бежање са часова. Кад дођем у школу ти увек обезбедиш да ми дан буде радостан, увек ме орасположиш колико год ја била тужна... Али сада тебе нема више да ме тешиш. Волела бих да ме видиш када успем. Твоја Тара - написала је у Књизи жалости једна од ученица.
Осим велике љубави према деци, волео је и "Партизан".
- Дочекивао је децу на упису у школи. Прво питање му је увек било: "За кога навијаш?". Ако дете каже: "Партизан", он одговара: "Баци коску". Ако каже: "Звезда", он му узврати: "Хајде, питаћу те за два месеца опет, бићеш ти мој ватрени навијач", испричала је за ББЦ Радица Влаховић Јовичић, Драганова сестра.
Бојана Асовић (11), одељење В/2
Девојчица браон косе и очију, са осмехом од ува до ува, пленила је својом добротом. Била је креативна и брижна, и умела је савршено да црта.
Свет боја је био њен свет у коме је уживала, рекла је њена учитељица Јелица Васиљевић. Волела је квизове, омиљени јој је био "Слагалица". Била је перфектна у играма Слагалица, Мој број и Асоцијације. Омиљени предмет јој је био француски, а тренирала је гимнастику.
Ана Божовић (11), одељење В/2
Хип-хоперка која је била весело и неоптерећено дете. Увек је ширила срећу и љубав према другима. Борила се за правду и стално је штитила слабије од себе. Бавила се теквондоом, умела је да стоји на глави и живела је окружена љубављу брата и родитеља. Имала је карактер, јак и добар. Била је врло одлучна. Ако некоме падне лопта на дрво, Ана је била прва која ће да се попне да је спусти. Желела је да се игра и да се дружи.
Мара Анђелковић (13), одељење VII/2
Има старију сестру и млађег брата. Сви су је препознавали по великим наочарама. Тренирала је карате, имала је плави појас, а одлично је и скијала. Волела је маслине и нудле које је сама спремала. Била је вредна, уредна и помало својеглава. У последње време је волела К поп. Дивно је цртала, а планирала је да упише Дизајнерску школу и да после студира на Факултету ликовних уметности. Имала је доста другара. Најбоља другарица јој је била Вида, а пуно се дружила и са Андријом Чикићем.
Адриана Дукић (14), одељење VII/2
Адриана, звана Адри или Анчи. Смеђокоса девојчица живела је у Француској све до прошле године када су се породично вратили у Србију. Била је зрела, одговорна и волела је да помаже. Брату је била подршка, сестри узор. Хтела је да буде докторка да би излечила деку који је имао проблема са срцем. Желела је да буде кардиолог. Била је насмејана и шаљива. У Француској је учила другарице из целог света да играју коло. Најбоља другарица јој је била Ангелина Аћимовић.
Ема Кобиљски (13), одељење VII/2
Девојчица браон косе је ћерка Нине и Драгана Кобиљског, одбојкашког тренера и бившег играча. Тренирала је одбојку. Била је весела, врцава, домишљата, маштовита са пуно позитивног мангуплука, леворука, брљава у писању. Понекад је мешала латиницу и ћирилицу, вадећи се да је важнија суштина. Ема је била одговорна и своју млађу сестру Милу је водила на тренинг.
Катарина Мартиновић (12), одељење VII/2
Катарина, звана Каја. Била је нежна балерина браон косе и очију. Радовала се 13. рођендану више него псу којег је тада требало да добије. Волела је белу и розе боју лала. Знала је три језика - српски, француски и енглески. Похађала је две школе - балетску "Луј Давичо" и основну "Рибникар".
Ангелина Аћимовић (14), одељење VII/2
У породици су је звали Гинче. Била је уметник у души. Цртала је интензивно од пете године. Желела је да буде модна креаторка због чега је похађала додатне наставе дизајна. Учила је да ствара одећу и накит, а бренд би јој се звао - Ангелина. Жарко је желела да има пса. Тата Анђелко се томе противио низом аргумената, а она је три године упорно радила на решавању свих проблема. На крају је и успела. Зоја, лагото ромањол је постао нови члан породице. Желела је да буде одлична математичарка и да учествује на такмичењима. Не због медаља, већ због изазова. Желела је да постане и инжењер. Током 2023. године планирала је да пређе у ВИИ/4, да уради домаћи пре викенда, да учи на време и крене на часове енглеског (6 часова минимум). План јој је био да једном недељно једе слатко, 4 пута недељно има кућне тренинге, прочита 4 књиге (једну на енглеском), прода и направи колекцију свог бренда, прослави рођендан у облику "журке са музиком, клопом и минумум 15-оро блиских пријатеља", али и да скупи 80 евра за три месеца.
Андрија Чикић (14), одељење VII/2
Андрија (14). Талентовани млади пијаниста и композитор. Клавир је свирао од шесте године, а са 13 година је написао композицију "Емоције". Био је весело дете, заинтересован за све. Волео је да истражује. Умео је да даје и да прими љубав. Вишеструко је награђиван, наступао је на више концерата и учествовао на међународним такмичењима. Био је ђак генерације Музичке школе "Станислав Бинички". Са 13 година је похађао први разред Средње музичке школе "Јосип Славенски". Сан му је био да свира у Карнеги холу. О његовом великом музичком таленту су говорили и највећи светски музичари попут Пласида Доминга и Стјепана Хаусера.
Софија Негић (13), одељење VII/4
Софија НегићДевојчица са зеленим праменовима у коси обожавала је музику. Посебно Битлсе и Моторхед. Било јој је важно само да изражава оно што она жели, односно да се види да је "музички образована", како би она то рекла. Музику је слушала од јутра до мрака, слушалице су јој биле све време око врата. Уживала је у цртању, видео играма попут Мајнкрафта и у картама. Имала је талента за хемију, математику и физику и спремала се за такмичења. Хтела је да упише Пету београдску гимназију јер тамо имају "Ленондан" - дан који је посвећен Џону Ленону из Битлса.
Блиц
