Кад су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени..."
Kaко каже овај историчар, Србе су 1942. на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”.
Према његовим речима, на путу према казамату заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности.
У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, из поноса и пркоса, први пут је запевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.
Усташе су због песме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.
Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа, а њих две стотине је на крају рата преживело тортуру.
Касније је песму надоградио Горан Бреговић, а најпознатија је у извођењу "Бијелог Дугмета". Такође, ова песма је незванична химна навијача Црвене звезде, као и слава кошаркашког клуба Црвена звезда.
Телеграф
