Манастир Вољавча под својим окриљем има стару цркву брвнару и другу из 19. века. Према предању цркву-брвнару подигао је Арсеније Трећи Чарнојевић када је приликом Велике сеобе Срба застао у селу Тавник и угледао мали манастир за који се није знало ко и када га је подигао. Он је ту саградио и малу цркву и тада су се сви Срби који су кренули са њим, са мало хране и децом у наручју ту и причестили.
Према народном веровању које се преноси са колено на колено када су Турци стигли у ове крајеве и пронашли ове богомоље, срушили су све до темеља. Од цркве брвнаре и некадашњег манастира на чијим темељима је подигнута, остао је само један камен и кивот непознатог светитеља за који се верује да га је тада са Косова патријарх Арсеније донео, а крај тих моштију народ препричава да су се неретко дешавала чудесна исцељења.
- То није био обичан камен, већ је из њега текла вода којом се народ ових крајева вековима лечио. Он је постојао и пре Велике сеобе Срба, а сви су га поштовали као своју светињу. После је манастир био напуштен и извор је пресушио, међутим када су половином прошлог века монахиње дошле у обновљени манастир, после неколико дана сипале су воду у камен и извор је поново потекао, причају за РИНУ старији мештани села Тавник.
Данас се на самом улазу у манастир налази камена чесма са које тече вода, а махом по њу долазе момци и девојке који желе да пронађу свог брачног друга, јер се верује да им велики свеци у томе овде помажу.
Током историје црква брвнара још неколико пута била је рушена, али и поново подизана. Оно што је специфично јесте чињеница да су иконостас унутар цркве радили уметници из Русије који су после револуције 1917. године спас од Лењина нашли управо у срцу Србије.
- Друга црква која се налази у кругу манастира посвећена је великој светитељки Светој Петки, изграђеба је 1967. године захваљујући прилозима брачног пара Новаковић, додају мештани.
