- Решењем Министарства здравља Србије, Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војодине одобрено је да се метода одређивања пепсина у пљувачци, испљувку езофагеалном аспирату, трахеалном аспирату, течности добијене бронхоалвеоларном лаважом или слично уведе као нова научно доказана и проверена здравствена технологија – каже за „Дневник” директорка Института професорка др Јелена Антић.
Како наводи, пепсин је ензим који се лучи, а открива се из пљувачке. Стога више не мора да се ради инвазивна метода, која се изводи сондом. У оквиру програма примене ПЕП теста у дијагностици рефлуксне болести обухваћено је укупно 98 деце узраста од 1,5 месеца до 17 година, од тога 59 одсто је имало доминатно пулмолошку проблематику (пролонгирани кашаљ, астма, рецидивантне аспирационе пнеумоније), 41 одсто гастроентеролошку проблематику (рецидивантно повраћање, хронични бол у трбуху, диспептичне тегобе), а само двоје је упућено од стране ОРЛ специјалисте због дисфоније, односно поремећаја гласа.
У питању је рефлуксна болест која код деце може да се испољи различитим симптомима и знацима, што зависи од узраста и тежине клиничке слике.
- Подаци о учесталости екстраезофагеалних симптома код деце су често контрадикторни, али према литературним наводима преваленција за неке од њих је следећа: респираторна симптоматологија 57,7 одсто, денталне ерозије од 14 до 76 одсто (просечно 40,2 одсто), АЛТЕ синдром 40 одсто, астма код 13,2 до 65 одсто (просечно 23,4 одсто), пнеумонија у три одсто, синуситис 4,2 процента, отитис медиа у 2,1 одсто и бронхиектазије код један одсто, ларинготрахеитис код 62,5 одсто – наводи др Антић.
Програм за сву децу до 18 година
- Програм одређивања пепсина код деце у дијагностици рефлуксне болести у Аутономној покрајини Војводини реализује Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду. Овај програм могу да користе сва деца узраста до18 година са езофагеалном и екстраезофагеалном симптоматологијом упућени на Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду од стране гастроентеролога, пулмолога или оториноларинголога ради амбулантног прегледа или хоспитализације – објашњава др Антић.
Према њеним речима, суверена метода у дијагностици рефлуксне болести је 24-часовна пехаметрија, која омогућава 24 сата квантификовање киселе експозиције у езофагусу током нормалне дневне активности.
- Промене интралуминалне импенданце омогућавају мерење кретања течности, хране и ваздуха у езофагусу, чиме се региструје не само ацидни већ и неацидни рефлукс. Комбинација 24-часовне пехаметрије и импеданце је најкомплетнија метода за дијагностику рефлуксне болести – објашњава др Антић.
Добијени резултат се очитава квалитативно као позитиван или негативан, а уколико се плочица постави у читач, тада постоји могућност одређивања вредности пепсина у узорку пљувачке.
Ово је један од три посебна програма који се раде у Институту, а које финансира Покрајинска влада.
Љ. Петровић
