Нико не зна одакле су донети и када су посађени први кестенови, али је најрационалније тумачење да су кестен донели Турци који су у дугом временском периоду држали овај део Србије и посебно штитили тврђаву изнад џамије у Хисарџику која је била стратешки врло важна.
- То потврђује и чињеница да су Турци, чак, за потребе јединице која је чувала тврђаву и надгледала царски друм који је повезивао Скопље и Сарајево са Цариградом, на тврђави подигли малу џамију. Од тог времена, највероватније, траје и башта кестена у једном делу Хисарџика, каже за РИНУ Кадрија Малагић, мештанин.
Кестен је дуго времена био специјалитет Хисарџичана који су га љубоморно чували на врло ограниченом простору од неколико десетина хектара где се и данас налази јединствена башта кесетена.
- Има једна анегдота коју и дан-данас препричавају мештани која казује да је један од власника парцеле са кестенима трчао за гавраном који је носио плод кестена у кљуну и летео преко Грдиловаца, Бјелобаба и Кошевина према Ивању. Ту га је негде сустигао и камењем вратио ка Хисарџику да кестен не би био пресађен на неки други локалитет, додају уз осмех мештани.
Кестен је заиста дуго времена био синоним искључиво овог дела општине Пријепоље. Није га било чак ни у другим деловима села, само на месту данашње кестен баште, односно на површини од неколико десетина хектара. Последњих деценија кестен се шири што захваљујући птицама што виспреним Хисарџичанима који су својевремено кестену дали неформални статус „сувенира“, па су саднице младог кестена освануле у многим баштама и ливадама.
- Нема љубоморе, народ воли кестен…па кад је тако зашто му не изаћи у сусрет. Да ли ће садница успети и да ли ће после пет-шест година кренути „боце“са слатким кестеном унутра, то ми не знамо, каже Кадрија.
- Башта кестена указује да је кестен сађен наменски. Временом су имања цепкана, па сада кестен на традиционалној локацији имају породице Тандира, Малагића, Вељагића, Незировића… Има сада кестена широм села, али се кестен башта препознаје по косматим, старим стаблима па и квалитету све ређих плодова, каже мештанин Хисарџика.
Међутим, кестен се последњих година нагло суши а сличне промене се дешавају и на младим засадима.
- Неко прича да је нека болест у питању, други мисле да је шумовитост и зарастање некадашње голети Златара и Дундора утицало на промене темперартуре у подножу, односно на локацији где се налазе столетна стабла кестена. Било како било, како је кестен почео да „скита“, тако му је угрожен и опстанак, додаје Кадрија.
РИНА
