Уз оца и стрица је заволео пецање, пелцер се брзо примио и не напушта га до данас.
У почетку је пецао махом белу рибу (и све што наиђе), стандардним методама на пловак, али то је трајало до момента када се сусрео са шаранским риболовом. У почетку, са друштвом је пецао на језеру ПИК-а Бечеј, са прибором намењеним белој риби, уз предвез „на длаку” у комерцијалном риболову и систему „улови и пусти”.
Али, зараза овом врстом риболова временом је била све већа.
- Са школским другаром Драганом Плавшићем, са којим најчешће идем на пецање, отишао сам на ДТД крај Кикинде, циљано на шарана – сећа се Надлачки. – Упецали смо пар комада, махом тешких између два и три килограма и од тог момента сам дефинитивно схватио да ми највише подиже адреналин и чини задовољство шарански риболов на дивљим, некомерцијалним водама. Драж је у чекању, неизвесности, надмудривању…
Потпуноје, каже, баталио комерцијалу и опремио се машиницама, штаповима и стабилизаторима за лов шарана. Више ништа није било као пре.
- Уживам када сам поред воде. Волим, наравно, да упецам шарана, али није то суштина мог задовољства. Оно лежи у изазову да, поготово на води коју не познајем, пронађем добитну комбинацију за улов. Да нађем добру позицију, одредим добину, пронађем прави мамац, правовремено одреагујем – каже Саша.
Оно што је у кошарци трипл–дабл, то је у риболову трипл-ран. Саша Надлачки је постигао један.
- Пре две године, у Италији, за мање од четири минута, на три штапа уловио сам три шарана – објашњава Надлачки.
А Италија је посебна прича. Посао га је одвео на Апенине, где проводи неколико месеци годишње. И ту ужива у шаранском риболову.
- У области Емилија – Романа, у околини Равене, пецам на рекама Ламоне и Рено. Приобаље и цео амбијент се разликује од овдашњих, равничарских вода.
- На реци Рено, рецимо, обала је прилично стрма, са мало приступачних места. Али, и то је део дражи, наћи место и добитну комбинацију за улов – каже Саша.
И управо на италијанским водама овај „шаранџија” уловио је највеће примерке омиљене рибе: било је ту примерака и од осам, осам и по килограма.
Пеца шаране, а некада као (утешна) награда наиђе и неки амур. А награда долази јер Саша пеца и зими, када на обалама, како каже, „живе душе нема”.
Д. Кнежић
