На тим воденим површинама дозвољен је спортски риболов, а како је за „Дневник” рекао рибочувар у Парку Мирослав Туцкешић, за деценију свог рада, најчешћи проблеми са којима се суочавају су рибокрадице.
– И њих је све мање. Деси се да неки пецароши „улете” са Дунава, али ми то брзо решимо. Дозвољено је спортско пецање, но по закону риба може да се носи и то на дневном нивоу, једна риба од пет килограма или три комада до пет кила. Говоримо о квалитетној риби, односно шарану, смуђу, сому и деверики – каже Туцкешић.
По његовим речима, осим килаже, да би се могла однети риба мора бити у мери. То значи да смуђ мора имати минимум 40 центиметара, шаран око 45, а сом 60 центиметара.
– Деверика се носи ако је до 35 центиметара, смуђ камењар 25 центиметара и има га у Тиквари. Бабушка и толстолобик се сматрају коровским врстама и могу се носити у неограниченим количинама. Што се тиче Тикваре, толстолобик је преплавио језеро, но он је генерално проблем у Србији. Биљојед је, па кад дође мрест рибе, он вероватно купи и икре са обале и траве у којој су скривене и на тај начин смањује популације других врста, што га чини доминантном врстом у води. Притом, Дунав је спојен са Тикваром, па кад наиђе велика вода, он улази у језеро и преплављује га – прича наш саговорник.
Што се тиче порибљавања, рибочувар каже да немају дозволу за те активности, јер део који припада Парку природе „Тиквара” представља природно мрестилиште риба.
– Километар одавде је такозвано Језеро (Дрвени мост) који је проглашен као природно мрестилиште и ту не сме никакав вид риболова да се дешава. Сада долази мрест штуке, а од 1. марта чека нас мрест смуђа. Ми чувамо и две јаме које се напуне водом кад надође Дунав, и када ту буде рибе. Имали смо ситуације да смо на води хватали пецароше са мрежама и њих одмах санкционишемо, но дешава се да нам и побегну, али мрежа остане, те се склони и спали – поручује Мирослав.
Највећа упецана риба је, каже, толстолобик од 45 килограма. Он се у суштини не пеца, већ се „дрља”, а то је у Парку природе иначе забрањено.
– Тим начином хватања рибе може се оштетити друга врста, зато је овде забрањено. Једном у три године радимо излов толтолобика, али то је таква напаст да се не може искоренити. У суштини се највише у мрежу хвата. Осим толстолобика, најчешће се улови бела риба (деверика, црвенпрека, бодорка) и бабушка, а с јесени буде шарана и смуђа камењара.
Пецароша има, па се тако годишњих дозвола изда између 100 до 150, по цени од 4.000 динара, а дневна дозвола је 1.300.
И. Бакмаз
