Ускршњим слављем за вернике се завршава најстрожи Велики пост који се највише дана пости на води, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји. Исус Христос је, према јеванђељима и веровању, распет у петак, у суботу је лежао у гробу, а у недељу је васкрсао из мртвих и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот. Такође, васкрсење значи и почетак новог духовног живота и победу над грехом. У Србији је обичај да васкршње славље почне одмах после јутарње службе, а тада се верници поздрављају речима Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе или Христос Воскресе-Ваистину Воскресе. Патријарх српски Порфирије поручио је на поноћној васкршњој литургији, у Храму Светог Саве на Врачару, да сви треба да васкрснемо изнутра као појединици, али и као народ и свакога дана будемо бољи и имамо међусобно разумевање.
"Нека је срећан и благословен, браћо и сестре, данашњи дан и празник - да смо сви благословени, благословом васкрслог Христа. И његовим благословом да васкрснемо и ми изнутра, да увек заједно будемо његови. Да васкрснувши у њему, васкрснемо и као појединци, али и као народ. Свакога дана, да будемо бољи од себе. Живели, нека Бог да добро здравље, љубав и међусобно разумевање - Христос васкрсе", поручио је патријарх Порфирије. Јутарња васкршња литургија у Храму Светог Саве почеће у девет сати, а Пасхално вечерње у 18 часова.
После дана жалости поново су се огласила црквена звона у знак радости и на почетку литургије отпеван је васкршњи тропар ''Христос васкрсе из мртвих'' (Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова). Васкрс или хришћанска Пасха је највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу и чини суштину хришћанског учења. Назива се и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства, јер означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. За православне најраније Васкрс може да буде 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана је увек између 22. марта и 25. априла. Датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара, а и цркве које иначе користе нови календар, као што су Грчка и Румунска, славе Васкрс по Православној пасхалији која нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.
Васкрс се увек прославља у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, на основу одлуке која је донета на Никејском сабору 325. године, коју и данас поштују све православне цркве. Поред верника СПЦ, овај празник прослављају данас и Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Јапанска и друге православне цркве.
За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства. Сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, потиче из васкрсења као најважнијег Христовог дела. "У Римљанима 6, 4-5. апостол Павле јасно повезује историјски акт Христовог васкрсења са новим животом - Као што уста Христос из мртвих, тако и ми у новом животу да ходимо. У Римљанима 8, 11. апостол говори о Духу Светом који је сила васкрсења Христовог, али и нашег новог бића. Сила васкрсења је победа над грехом у нама". Према предању, у суботу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао. У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот. Хришћани верују да је прва особа која је срела васкрслог Исуса Христа била Марија Магдалена, као и да се касније указао и својим ученицима.
Верници СПЦ, Васкрс обележавају три дана, а црвеним словом у црквеном календару, су поред првог дана, обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак. Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер се на тај велики дан, према предању, испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају пуне су радости и весеља и певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље. Васкршња јаја се, према обичајима, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Прво офарбано јаје се према народним обичајима сматра, "чуваркућом", односно заштитником куће и здравља, и обичај је да се чува до наредног Васкрса. Према веровању, Марија Магдалена је римском цару Тиберију поклонила прва јаја, када је дошла у Рим са поруком о васкрсењу Исуса Христа.
