Чланови тима, једна од најзначајнијих дечијих списатељица Јасминка Петровић, архитетка Бранислав Тошковић, професор Александар Бауцал, нагласили су да данашњи посебни програм није крај, већ почетак комплексног процеса чији је циљ меморијал који ће увек бити место сећања, али и место које ће нам помоћи да будемо боље друштво.
Петровић је нагласила да сматра да је идеја "Буђења" успела иако је кишни дан и празник и многи су на путу, одмору, јер су цео дан долазиле колоне људи међу којима су били и они који су за празнике дошли из иностранства.
"Видео колаж је оставио јак утисак на све, баш нас је много потресао јер су се многи заправо тек можда сад сусретали са лицима те деце, са њиховим особинама", казала је Петровћ, указујући на видео бим на Ташмајдану на којем су приказиване слике убијене деце, њихови снови и успеси.
Архитекта Бранислав Тошковић изјавио је да је после данашњег комеморативног дана веома ојачано уверење да смо као друштво на правом путу и да смо успели да остваримо оно што смо очекивали.
"Ово је крај комеморације, али и почетак веома комплексног процеса који креће са свим инпутима које смо добили од грађана на форуму и следећи циљ нам је наравно меморијални центар", рекао је Тошковић и додао да је веома задовољан тиме што су успели да остваре први циљ, да на достојанствен начин испред школе и на Ташмајдану све функционише баш како треба.
Додао је да инсталација остаје све до тренутка када меморијални центар буде готов да живи на том месту.
Професор Александар Бауцал је нагласио да се данас много људи први пут упознало са децом и чуваром школе Драганом, које смо изгубили на данашњи дан пре годину дана.
"Многи грађани нису могли да разговарају и да дискутују о неким темама које смо покренули, али они грађани који су нам се придружили у форуму заиста су имали јако добре увиде у то шта нам се десило и зашто нам се десило, и шта треба да мењамо у друштву да би ово било боље друштво пре свега за нас који овде живимо", казао је Бауцал.
Додао је да су грађани указивали на бројне проблеме које сви осећамо у друштву у коме живимо, али су и јасно изразили очекивања поводом меморијалног центра као места које ће увек бити место сећања, али и место које ће нам помоћи да будемо боље друштво.
