То је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
Православни верници тог дана строго посте - на "води", а многи тог дана и "једнониче", то јест цео дан ништа не једу, нити пију већ тек увече, после вечерње службе, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се на богослужења позива дрвеним клепеталима. У већини крајева Србије на Велики петак се фарбају јаја.
У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.
Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб и верници са дубоким поштовањем прилазе јој да би је целивали. Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.
Најпознатији обичај који се обавља на Велики петак јесте фарбање Васкршњих јаја, у којем учествују и забављају се пре свега деца. Домаћица прво фарба једно црвено јаје, чуваркућу, које ће чувати до следећег Васкрса, а прво јаје од претходне године треба да се закопа у земљу како би била плодна и донела срећу домаћинима.
Фарбање јаја за Васкрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју.
Марија Магдалена је на то рекла: "Христос васкрсе" и сва јаја у корпи су постала црвена. Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као "чуваркућа", заштитник породице.
Веровања и обичаји
На неким местима у Србији обичај да се данас верници после целивања плаштанице провлаче испод стола на који је она положена.
Према народном веровању, приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити лепу жељу, и та ће жеља бити испуњена.
Овај дан се назива и Распети петак, јер је тог дана разапет Исус Христ. Због тога се верује да овог дана не ваља узимати ексере, игле и друге оштре и шиљате предмете, да се не би позлеђивале Исусове ране.
Сремци избегавају бели лук, а домаћица која зором помете кућу и баца метлу из дворишта да отера све нечистоће.
У јужној Србији верује се да на овај дан вештице бацају чини, а напољу вребају урокљиве очи, па децу не пуштају ван дворишта. Старији људи тог дана гледају у небо и прогнозирају време.
Велики петак је у календару обележен црвеним словом, те се не раде никакви послови. Жене на овај дан никако не смеју да узму иглу у руке, јер се верује да ће им се на рукама појавити пликови.
На овај празник се строго пости, без рибе и уља, чак је пожељно не јести ништа, а у кући се не ложи ватра. Строго је забрањено пити вино, јер је оно симбол невино проливене крви Исуса Христа. Хлеб се никако не меси. Према народном веровању, овај дан је најбољи за калемљење воћа.
Не треба организовати никакво весеље, нити слушати музику, будући да је ово најтужнији хришћански празник.
