Данас се у храмовима служи литургија Светог Василија Великог, а на Велики четвртак је установљена и Света тајна причешћа, због чега се верује да ће и највећим грешницима који се тог дана причесте, бити опроштени грехови.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и, поделивши га апостолима, рекао: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова". Затим је узео чашу вина и додао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".
Христове речи се на Велики четвртак, понављају на литургијама пре причешћа верника, по узору на прву причест Христову и његових апостола.
Данас се причешћују верници који су постили на води најмање пет последњих дана. На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором - телом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. После литургије је дозвољено јести на уљу и попити нешто вина.
Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недеља, а они који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.
Веровања и обичаји
За Велики четвртак у манастир Троноша сељаци из оближњих села доносе на овај дан велику свећу, тешку више десетина килограма од чистог воска, која се пали током читаве године, док се не донесе следећа.
Овај дан се у неким крајевима слави као слава орача, они оду до њиве са запрежном стоком, али не раде ништа. Весеља нема, већ само окупљање.
Велики четвртак је у Шајкашу био је везан за девојачка гатања. Девојке на Велики четвртак увече под јастук ставе огледало, чешаљ, пешкир и пре но што заспе кажу: „Који је мој суђеник, нека дође ноћас да се обрише пешкиром, чешљем да се очешља, огледалом да се огледа.“
Веровало се да кога те ноћи девојка од момака сања, за њега ће се удати. Девојке су да би сазнале где ће се удати, у селу или у неком другом месту, у башти сејале босиљак уочи Великог четвртка и сутрадан проверавале то место. Веровало се да ако је на поравнатој земљи у башти отисак копита, онда ће се удати ван села, а ако су виделе отисак шапе или људског стопала, то им је био знак да ће се удати у селу.
У неким селима у Шајкашу на Велики четвртак девојке су пре заласка сунца дрмале родну воћку или дрво зову три пута и потом ослушкивале које ће име прво чути: ако су чуле мушко име, веровале су да ће се удати те године.
Православне цркве на Велики четвртак обављају мироварење. То се ове године чини у Москви. Миро се кува три дана, од понедељка до среде, у казанима у којима се ставља освећена вода, чисто вино и маслиново уље, а потом разна уља, смоле, биљке и мириси. Код нас се користи тридесетак материја, њихов списак не мора да је увек у потпуности исти, док Цариградска патријаршија користи увек око 60 материја. Током тродневног варења непрестано се чита Јеванђеље. Освећење се обавља на Велики четвртак.
Код неких православних народа на овај дан се боје ускршња јаја, или се бар почиње са тим. Код Руса данас се умеси ускршњи слатки колач, пасхални кулич.
Свето миро се шаље у епархије у земљи и ван ње. Само аутокефалне цркве имају право мироварења, то је уједно и симбол њихове самосталности.
