Отац Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у Београду, једном је говорио о правилима и суштини поста, објашњавајући да пост није само телесно уздржавање од хране, већ и духовна пракса која припрема душу за приближавање Богу.
На питање о томе да ли би требало избегавати гледање серија током поста, отац Арсеније је нагласио да је пост кондициони тренинг за душу, попут кондиционог тренинга за спортисту.
Објаснио је да пост подразумева уздржавање не само од хране, већ и од свега што нас може одвратити од духовне праксе. Нагласио је да је битно користити пост као време за дубље духовно посвећење, што укључује молитву, читање духовних књига, учествовање у богослужењима и причешће.
Отац Арсеније је истакао да је нормално да људи осећају немир и стрес на почетку поста, јер се мења начин живота на који су навикли. Ово је, како је објаснио, сасвим уобичајена реакција на промене, слично као када људи оду на одмор и првих неколико дана буду нервозни.
Говорећи о томе ко сме да ублажи правила поста, отац Арсеније је нагласио да је то индивидуално и да се правила поста постепено ублажавају у складу са могућностима појединца. Напоменуо је да пост не може бити исти за свакога, те да се прилагођава различитим животним околностима, као што су трудноћа, болест или физички напор.
Када је реч о најчешћим грешкама при посту, отац Арсеније је истакао самодовољност као једну од њих.
,,Многих грешака буде, али да истакнемо ту самодовољност, када неко мисли да је испунио једну ствар и да је то сада довољно. Телесни пост није једина сврха, неко може неприметно да упадне у гордост, сујету, да мисли да је нешто велики у односу на другог. Пост мора довести до дубине смирења, баш кроз те нервозе схватамо да не можемо да учинимо ни најмању ствар. Ту схватамо да нисмо толико добри колико мислимо, е у томе је суштина. На тај начин добијам љубав и разумевање према другима, а не себе да убедим да сам најбољи и да наређујем около, јер сам 'показао' како нешто могу.'' рекао је он.
У целини, отац Арсеније је поручио да је пост време за умирење духа и тела, за размишљање о Богу и јачање вере, посебно у кризним временима. Истакао је важност вере и љубави према Богу као начина да се превазиђу страхови и недаће, те да се постанемо бољи у сваком погледу.
