Заштићене врсте побијене сачмом код Рибњака „Сутјеска”

У плавним шумама врбе и тополе, као и засаду клонске тополе, пронађена су 34 леша строго заштићеног мишара, 21 леш строго заштићене велике беле чапље, седам лешева ловостајем заштићене сиве чапље и два леша ловостајем заштићеног великог вранца.

- Према траговима људског кретања, остацима муниције као што су патрони за сачмарице и повредама које су видљиве на птицама, основано сумњамо да су убијене - каже извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић.

Он напомиње да се на подручју на коме су пронађени лешеви и остаци лешева птица налази и гнезда белорепана, мишара, као и пар црних жуна, све строго заштићене врсте.

У Друштву за заштиту и проучавање птица Србије наводе и да се на супротној обали Тамиша налазило ноћилиште великих вранаца, који су вероватно посећивали и оближње рибњаке. То је могао да буде разлог за одмазду над птицама, сматрају у овом друштву, које захтева хитну реакцију покрајинске инспекције за заштиту животне средине, полиције и тужилаштва.

Потребно је да се прегледа терен, сакупе остаци птица и доставе надлежној ветеринарској институцији ради утврђивања узрока угинућа. Како је убијање строго заштићених и заштићених дивљих птица кривично дело, очекује се хитно покретање истраге и проналазак одговорних за овај незапамћен помор.

- Убијањем овако великог броја птица начињена је огромна еколошка штета биодиверзитету Србије и целог региона. Птице које су код Сутјеске усмрћене током зимских месеци биле су на зимовању у Србији, а могле су да дођу из разних европских држава. Република Србија се кроз потписивање неколико међународних споразума обавезала на заштиту птица, посебно селица, па овакви случајеви представљају и кршење међународног права - каже Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Према његовим речима, нанета је и непроцењива штета пољопривреди јер су мишари познати као природни саборци против претераног множења глодара на нашим ораницама.

-Без њих ће се мишеви и волунарице превише намножити, а наши паори ће бити принуђени да купују и користе нове количине отрова на њивама, истовремено угрожавајући безбедност хране, вода, људи и дивљих животиња - појашњава Кнежевић.

Ж. Б.