Велика потражња за некретнинама у Сомбору довела до бума станоградње
СОМБОР: Као и готово свака средина у Србији, а поготово у Војводини, са изузетком Београда и Новог Сада, Сомбор се две деценије уназад суочава са смањењем броја становника, што парадоксално, не утиче на пад цена некретнина.
Наиме, према подацима Републичког геодетског цена квадрата стана, али и осталих некретнина у нашој земљи је у сталном порасту.
Као кључне разлоге за скупље квадрате запослени у промету некретнина наводе пандемију коронавируса и раст цена грађевинског материјала, који је само током ове године поскупео три пута. Ни Сомбор није изузетак када је овај тренд у питању, о чему сведоче и речи готово свих власника агенција за промет некретнинама, према којима су у другој половини прошле године у овом граду цене некретнина скочиле у просеку за 10 до 15 одсто.
Тренутно стање на тржишту је такво да просечна цена квадратног метра стана старе градње износи око 550 евра за веће станове, односно до 900 евра за станове мање квадратуре, као што су гарсоњере и једнособни станови. Цена квадрата у новоградњи је углавном од 850 до 1.000 евра, плацеви на бољим локацијама се крећу од 25.000 евра, док је стартна цена за катастарско јутро бачке оранице у овом крају 7.000 евра. Сви трговци некретнина у Сомбору истичу да је потражња за становима велика, а да се највише траже станови мање квадратуре и ниже спратности. Према њеним речима, купци су пођеднако заинтересовани и за стару и за нову градњу, а највише купаца долази из иностранства.
Мајстора ни за лек
Бум станоградње у Сомбору је ставио на муке власнике постојећих објеката, пошто се за мање поправке или и нешто озбиљније интервенције не могу пронаћи мајстори попут зидара, тесара, молера, водоинсталатера, електричара „ни за лек“. У најбољем случају на интервенцију мајстора свих профила се чека и по неколико месеци и то по папреним ценама, а они сами то објашњавају одласком великог броја људи у иностранство, најчешће Немачку, где далеко боље зарађују.
- Станове највише купују наши људи који живе и раде у иностранству, мада има и доста младих људи који желе да реше стамбено питање. Пандемија коронавируса утицала је на већу потражњу станова, јер су многи „гастарбајтери“ у страху од губитка посла у иностранству, одлучили да уложе у некретнине овде у Србији. Станови и куће се пођеднако купују и у кешу и на кредит – појашњавају посредници у промету некретнина.
Без обзира на поскупљење грађевинског материјала и веће цене плацева, у Сомбору се гради без престанка, па стамбене зграде ничу као печурке после кише, а за оваквим инвеститорима не заостају ни они који су се одлучили за изградњу властитог породичног гнезда, односно породичних кућа. Процене говоре да је овакав начин решавања стамбеног питања, ако се изузме цена плаца, знатно јефтинији, пошто квадратни метар куће у изградњи кошта између 600 и 650 евра. Ово је довело до тога да се у последње време Сомборци све чешће опредељују за монтажне куће, чија је цена изградње нешто нижа од оне класичне, па се квадрат монтажне куће по систему „кључ у руке“ плаћа од 450 до 500 евра.
Овакав тренд раста цена изградње је довео до тога да су се на муци нашли и они који до сада нису решили такво важно егзистенцијално питање као што је властити кров над главом. Наиме, упоредо са већом ценом квадрата, порасло је и интересовање за издавањем станова у граду, пошто је, с обзиром на велику потражњу и недостатак станова на тржишту, већина станодаваца искористила прилику да уложи у своје некретнине и наплати дупло већу цену станарине.
Цене закупа станова у Сомбору су знатно скочиле, те за један модеран и лепо намештен једноипособан стан треба издвојити позамашна сума за закуп у висини од 200 евра па навише, док се закуп једнособног намештеног страна у староградњи креће око 150 евра, цена двособног стана у новоградњи је око 300 евра, али и више, све у зависности шта се тражи. Од „дивљања“ цена закупа нису поштеђени ни, по правилу више него скромни, дворишни станови, па се сада закуп једнособног дворишног стана креће око 120 евра месечно, не рачунајући трошкове струје, грејања, воде, канализације...
Текст и фото: М. Миљеновић