Ватра гута поља и шуме

Занимљиво је да су оба пожара букнула, највероватније непажњом несавесних грађана, у северном делу атара, односно у околини највећег овдашњег села, Бездана.

Прво је букнула трска на размеђу Бездана и оближњег Бачког Моноштора, а пламен се приближио и првим кућама, па је само брза реакција добровољних ватрогасаца из ДВД „Бездан“, којима су у помоћ прискочили и професионалци ватрогасне бригаде овдашњег Сектора за ванредне ситуације МУП Србије, спречила већу штету. Пламен се сабласно уздизао високо у небо и током вечерњих сати.

Прошле седмице Добровољно ватрогасно друштво „Бездан“ обавештено је о још једном пожару у атару. Ватра је захватила подручје Бели Јарак, између Бездана и Колута. Како су известили са лица места, ватрена стихија захватила је трску и део шуме, али је пожар, такође уз помоћ два возила професионалне ватрогасне бригаде успешно локализован до пада мрака.

Уз стандрадне извештаје надлежних служби да би праве узроке ова два пожара требала да открије истрага која је уследила, белодано је да у већини сомборских атара и даље постоје они који ватром решавају проблем суве траве или других пољских остатака, иако постоји крајње озбиљно упозорење да се то не чини, али су мања или већа паљевина у атару или око путева и даље готово свакодневна појава.

Да ли се нешто мења у односима на релацији варошке власти и несумњиво пожртвованих сеоских добровољних ватрогасаца могли би да покажу већ резултати недавно расписаног конкурса за финансирање програма односно пројеката добровољних ватрогасних друштава и ватрогасних савеза на територији града Сомбора, који је недавно расписала овдашња локална самоуправа.

Овим конкурсом је за активности које подстичу рад ДВД и њихових савеза из овдашњег буџета обезбеђено укупно 2,6 милиона динара, а услови за успешну апликацију су ти да ДВД или Ватрогасни савез има седиште на подручју града Сомбора, да су основани да делују једне или више јединица српске локалне самоуправе, те да су регистровани у складу са Законом о удружењима.

Чињеница да су се добровољни ватрогасци први ухватили у коштац са ватром у оба ова случаја, али и у готово свим осталим сеоским и атарским пожарима. То је довољан доказ да управо добровољни ватрогасци представљају најзначајнију брану од већих штета, па и људских жртава које могу да изазову пожари. На жалост, у последњих неколико година долазило је до неспоразума на релацији појединих сеоских ДВД и локалне самоуправе која је у обавези да издваја буџетска средства за овај вид цивилне заштите, односно да обезбеди средства за њихово несметано функционисање. Док су из појединих ДВД-а упозоравали на небригу варошких власти, застарелост чак и основне опреме (возила, црева, ХТЗ опреме) из сомборске Жупаније су упозоравали да неажурност друштава приликом аплицирања на буџетска средства и неусклађеност правних аката ДВД-а са изменама законских прописа. Све је то на крају резултирало недостатком новца чак и за такве ствари као што је гориво за камионе чија је просечна тарост чак 42 године, па је довело до скоро потпуне парализе појединих добровољних ватрогасних друштава.

Да ли ће бити стављена тачка на расправе сеоских добровољних ватрогасаца са варошким властима, остаје да се види, али прошли догађаји, као и предстојећа сезона у којима се пожари јављају све чешће, више су него довољан разлог да зарад општег добра несугласице утихну и да се пожртвованим волонтерима у борби против „црвеног петла“ пружи неопходна и преко потребна помоћ пре свега у матријалним средствима.

М. Миљеновић