Урбано пчеларство остало на покушајима
ЗРЕЊАНИН: Док Берлин „зуји”, јер се кошнице налазе чак и у централној катедрали, а градски мед продаје као бренд, и док су кошнице и на крову чувене Париске опере, у нашим градовима пчеле и даље доживљавамо као непријатеље.
Наиме, према постојећим прописима, пчеле се у граду, па и у Зрењанину, могу држати по тако ригорозним правилима да их онда нико и не држи и не одлучује се за урбано пчеларство.
- Закон о пчеларству немамо, али имамо правилник којим је регулисано на који начин пчеле могу да се држе у граду – каже председник Савеза пчеларских организација Војводине Радомир Влачо.
По важећем правилнику, ограничен је број кошница у дворишту, а одређена је и раздаљина од кошница до комшијског дворишта. Чак и ако се тај услов задовољи, тешко је пчеле спречити да лете ван дозвољеног простора.
- И сам сам имао кошнице у дворишту и заштитну ограду. Међутим, када ми је речено да пчеле прелећу, моментално сам их изместио, јер не желим проблеме са комшијама – истиче Влачо.
О пчелама не знамо довољно, па они који их не познају, плаше се убода. Такође, не знају како да се понашају кад им пчела слети на руку. Било је случајева, па и пресуда, којима је надокнађивана штета онима које је убола пчела. Зато се пчелари не усуђују да кошнице држе близу насељених места.
Према речима Влача, у Зрењанину сигурно има одбеглих пчела, али не зна да ли их има у ројевима. У скорије време пчелари нису били позивани да „удоме” градске пчеле.
– Штета је што се не промовише урбано пчеларство, јер је оно јако корисно за животну средину – сматра Влачо и додаје да је неких покушаја било у Београду и Новом Саду.
– И у Зрењанину би се могло наћи згодних простора, али нема иницијативе ни од власти, али ни од нас пчелара – додаје Влачо.
Ж. Б.