У БАЧКОМ ПЕТРОВЦУ Посла има и за људе из околних општина

- Ипак, Гложан нема проблеме Бачког Петровца и Кулпина када је реч о пијаћој води, канализацији, или путној инфраструктури, школи или вртићу, међутим, у наредном периоду у плану је пројектна документација за изградњу пречистача отпадних вода.

- Та мокра поља имају ограничен рок трајања и неопходно је да једног дана  Гложан добије пречистач, па ће нам то бити фокус у наредном периоду када је у питању ова месна заједница наше општине која броји 1.900 становника - каже Симић.

Када је реч о жалбама суграђана, Симић додаје да је канализација убедљиво највећи проблем општине, поготово у Бачком Петровцу, у ком око 40 одсто насеља има канализациону мрежу.

- Грађани Бачког Петровца су у прошлих 10 -12 година имали ситуацију да су платили прикључке комуналном предузећу, али до дан - данас нису добили канализацију, јер до њих још увек није дошла мрежа, те немају могућност да се прикључе - напомиње Симић и додаје да је главни кривац за то prеthodna власт, која није поступила одговорно и паралелно са градњом мреже, наплаћивала и прикључке. -Данас људима који су платили прикључење на канализациону мрежу, а немају је, наше комунално предузеће излази у сусрет, те празни септичке јаме о свом трошку. Завршетак комплетне канализационе мреже нам је примаран. То је питање које нам осим грађанства постављају и инвеститори који дођу у Бачки Петровац, као што очекују воду, струју и гас.

С друге стране, незапосленост у овој општини је изузетно ниска, тврди Симић, међу најнижима у Војводини са статистиком која каже да је мање од три одсто становника незапослено, свега 400 људи се налази на списку Националне службе за запошљавање.

Маглић има 2..800 становника, Кулпин 2.700, Гложан 1.900, док у Бачком Петровцу живи око 6.000 људи.

- То постаје и проблем за нашу привреду која овде не проналази раднике, па их тражи у околним општинама које се наслањају на Бачки Петровац. Чипсару у Маглићу по броју радника које су запослили претекла је белгијска компанија „Блокс” која послује у Бачком Петровцу, и имају погон у ком се шију џамбо вреће за транспорт. Они послују дуже од 15 година код нас, а отворили су и нови погон у ком су запослили око 300 радника и сад запошљавају више од 800. Тако су превазишли „Марбо продукт” у овом тренутку, иако је „Пепсико” глобално већа и јача компанија - каже Симић и додаје да су то тренутно два највећа послодавца у овој општини.

Десетине хектара у Маглићу

Осим парцела намењених инвеститорима у Бачком Петровцу, у Маглићу је у понуди простор од 55 хектара, који нема инфраструктуру.

- Реч је о отвореном простору, без приватних власника, све је у државној својини у надлежности Републичке дирекције за имовину. Тај простор могао би се нудити и већим инвеститорима који желе да раде на 20, 30 или 40 хектара, јер су парцеле у индустријској зони у Бачком Петровцу од пола хектара до пет хектара- каже Срђан Симић.

Он напомиње да и када разговарају са потенцијалним инвеститорима наводе да за радну снагу треба рачунати на околне општине.

- Ми смо крајем прошле године када говоримо о развоју индустријске зоне, продали плац од пет хектара за  изградњу био-енергане, где је услов био да 70 људи добије посао на неодређено, а овог месеца биће предат и урбанистички пројекат за изградњу. Услов је такође био да се од дана потписивања уговора у року од три године инвестиција комплетно реализује- каже Симић.

Индустријска зона у Бачком Петровцу простире се на 143 хектара и обухвата стару и нову зону, и у току је завршетак пројектовања још две саобраћајнице, док је пре годину и по дана већ изграђена једна у сарадњи са Покрајином.

-То нам је довело једног инвеститора, а план је да са новим саобраћајницама доведемо још једног. Већ имамо писмо о намерама и човек је већ одлучио да инвестира у Бачки Петровац, до јуна ћемо изнети више информација о томе - каже председник општине.

У индустријској зони је у сарадњи са ЕПС-ом урађена и нова трафостаница, а у плану је и постављање осветљења у зони, као и нове трафостанице. Има још простора да се ради у индустријској зони, а све у складу са средствима, јер није могуће очекивати да општина опреми све за годину, две.       

Маша Стакић