Туристичке атракције Српске Црње недовољно истакнуте
СРПСКА ЦРЊА: Једно од најстаријих насеља у Војводини, кроз векове је мењало имена - Старо Селиште, Черња, Црна Греда, Олет или Олаш и напослетку Српска Црња.
У писаним споменицима први пут се помиње 1373. године. Кроз историју насељавали су га Мађари, Румуни, Срби, Немци, Роми...Црња је препуна историје, каже Родољуб Бошкић, директор овдашњег Културног центра:
„Гроф Чекоњић у Црњу у 18. веку колонизује Немце и Мађаре, када Немци формирају нови део насеља, Немачку Црњу, а након другог светског рата, исељавају се, а Црњу колонизују породице из Босанске крајине“, каже Бошкић и напомиње да у општини и данас живи мешовито становништво.
Српска Црња данас припада Општини Нова Црња, која обухвата и месне заједнице Александрово, Војвода Степа, Радојево и Тоба.
„Најпознатији Црњанин је свакако Ђура Јакшић, у чијој родној кући је отворена прва библиотека и читаоница у Црњи давне 1919. Године“, каже Бошкић и додаје да се данас у кући налазе експонати Народног музеја у Зрењанину, као и реплике Ђуриних дела, али и његови оригинални рукописи. Познати Црњани су још и песник Милета Јакшић, историчар Милан Јакшић, романописац Драга Гавриловић, књижевници Момчило Миланков и Војислав Кузмановић, као и вајар Александар Зарин, којима се Црњани диче. Вајар Зарин је и аутор бисте и споменика Ђуре Јакшића који красе Српску Црњу.
Кифлијада у Александрову
Најпосећенија манифестација током године су свакако „Липарске вечери“ или „Ђурини дани“ како их још Црњани називају. Почетком децембра следи „Кифлијада” у Александрову, док се у сусрет празницима другом половином децембра организује традиционални дочек Деда Мраза у Новој Црњи. Познате манифестације су још и „Дани Војводе Степе“, „Перкелт од петла“, „Фестивал дечијег сценског стваралаштва“, „Шворц фестивал“, „Боемске ноћи“, „Штрдулијада“, „Пихтијада“, „Фестоклагија“ и друге.
У близини границе са Румунијом налази се дворац Нојхаузен, каштел изграђен 1943. године, у оквиру ког је планирана изградња цикло-мотела, јер се налази на европској бициклистичкој рути, а становништво се нада да ће се његовом обновом покренути и развитак туризма.
Осим тога, ова општина крије многе верске и културно-историјске споменике, као што су стари објекти на имању грофа Чекоњића у Српској Црњи, католичка црква је изграђена још 1778. године, кућа Позојевића у Радојеву, зграде бивше железничке станице и гостионице код Беринга у Новој Црњи, споменици у знак сећања на великане, као што је споменик Ђури Јакшићу, али и у знак сећања на важне догађаје.
„Општина Нова Црња поседује и неколико споменика природе као што су група стабала копривића у Српској Црњи, и стабло софоре и храста лужњака у Новој Црњи“, напомиње Бошкић.
Туристичку понуду употпуњује и базен за купање у Српској Црњи, који лети представља центар окупљања грађана са територије целе општине.
„Свако место има отворене терене за рекреацију који се налазе у саставу основних школа, а Српска Црња има и тениске терене, трим стазу у парку Менош, као и спортску халу“, каже Бошкић.
Такође, ова општина има велики потенцијал за развој ловног и риболовног туризма, иако нема реку, уређено је вештачко језеро Циглана на иницијативу риболовачких удружења у Александрову.
М. Стакић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Нова Црња. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)