Тројке породице Рокнић напуниле годину дана

Управо тако су себе, али и све који их познају, обрадовали Јованка и Стевица Рокнић, када су из новосадског породилишта „Бетанија“ у своје село Кљајићево крај Сомбора прошле године донели тројке Јована, Милана и Ању. Тројке су недавно прославиле и први рођендан.

Кљајићевачке тројке, које су баш тим редоследом у размаку од неколико минута и дошле на свет, потпуно очекивано највише радости су донеле родитељима, који су их дочекали након пет година сложног брака. Како кажу, у ишчекивању родитељства никада им није било важно да ли ће добити дечака или девојчицу, али се за комплетну радост, уз асистенцију науке, постарала сама природа, па са једнаком пажњом бирају гардеробу за оба пола.

- Прво се родио Јован, минут касније Милан, па Ања, сво троје су имали по више од два килограма, а Милан чак 2,4 килограма што за тројке и није баш уобичајено- причају Рокнићи.

Ипак, пут до остварења жеље да буду породица са више деце, није био тако једноставан, јер су након четири године заједничког живота морали да се за помоћ обрате науци, односно познатом суботичком лекару др Луки Анђелићу, који им је помогао да се остваре као родитељи.

Како су различите кљајићевачке тројке, различита је и материјална помоћ државе на коју породица Рокнић има право, па су од државе деца добила нешто по новом, а нешто по старом закону. Тако је Јован, као прво дете, по старом закону требао да добије 100.000 динара, али је по рођењу добио само 39.000 динара, колико је прописано изменама закона. Милан и Ања су своја „права“ остварили по новом закону, тако да друго дете наредна 24 месеца  прима 10.000, а Ања, као треће и формално најмлађе дете, наредних ће девет година примати 12.000 динара.

- Доктор Анђелић нам је рекао да ћемо већ за годину дана бити на путу родитељства, што се на нашу срећу и остварило. Неизмерно смо му захвални, колико на стручности, толико и на људскости и пажњи коју нам је посветио - са радошћу се присећа Јованка и додаје да је целу трудноћу поднела лако, а како су бебе биле напредне у породичном гнезду су се обреле већ после седам дана проведених у породилишту. Тада се овај брачни пар суочио с изазовом неговања три бебе истовремено.

- Тих првих 60 дана нисмо уопште спавали, пошто је након што прво заплаче, плакало сво троје, а ми смо спремали храну, пресвлачили их, купали.... Баке су се здушно посветиле, колико тројкама толико и нама. И сада, када о томе говорим, невероватно ми је како смо све то издржали, али најважније је да су деца напредна и здрава и сада када њих имамо, имамо све, а онога што немамо, биће!- са оптимизмом ће Јованка.

Само за беби храну потребно је да се издвоји и преко 30.000 динара месечно, док трошкове за пелене не смеју ни да рачунају. Како каже Јованка, док је била трудна, Стевица није радио па је и тада било тешко, али су ипак издржали, захваљујући многима који су им помогли и позајмили паре, које су, не остајући ником дужни, вратили. На срећу, Стевица се запослио и сада је много лакше, што се материјалне стране тиче, мада је управо зато Јованки теже, пошто мора сама да брине о тројкама док се њен супруг не врати с посла.

Свако од деце је већ сада различито по карактеру, па је плавооки Милан најгласнији и прави коловођа ове мале „трочлане банде“, прворођени Јован још увек не може да се навикне на brata-galamyiju, док Ања углавном не констатује ривалитет браће, већ се бави својим интересовањима.

М. Миљеновић