ТИХОМИР И ЊЕГОВА РИЗНИЦА ПРОШЛОСТИ: Како је један Суботичанин створио музеј у сопственом дому
У наизглед обичној улици Суботице крије се прави драгуљ - дом Тихомира Тиквицког, место где се време зауставило, а сваки предмет шапуће причу из прошлости.
Овај страствени колекционар већ више од деценије трансформише сваки кутак свог дома у јединствену витрину сећања, стварајући тако сопствени музеј који одише носталгијом и историјом.
Тихомир Тиквицки, човек чије име већ годинама прати чаролија сакупљања, своју авантуру започео је пре више од четврт века, реконструишући сељачка кола.
– Почео сам од сељачких кола. Урадио сам 250 до 300 за украс. После су уследиле трагаче, колевке - присећа се Тихомир.
Његови радови данас красе домове широм Европе, од Канаде до Хрватске. Пре десетак година, Тихомир је своју страст усмерио ка ситнијим предметима.
- Прешао сам на ситне ствари, сељачких кола било је све мање и нисам се покајао...
Данас његова колекција броји више од 10.000 различитих предмета: од фењера и порцеланских лампи до старих аутомобила и содашких боца.
Круна Тихомирове колекције је рингишпил из 1960. године, који је пронашао у Кањижи. Купио га је од старице коју су звали „Марика рингишпил”.
Пошто он није знао да га монтира, она је послала раднике. Рингишпил данас стоји у његовом дворишту, враћајући и њега и посетиоце у безбрижне дане детињства.
Тихомирова кућа је прави мали музеј, препун антиквитета и старина. Међу највреднијим експонатима су аустријски хармонијум са позлаћеним словима, ђачка књижица из 1938, плакета из 1934. и грамофон.
- Има ту фигура, таблица, војних ствари, звона више од 100, старих боца, фењера... Само порцуланских лампи има преко 200 - објашњава поносни колекционар.
Иако је сакупљање почело као хоби, за Тихомира је то данас и посао. Многи угоститељски објекти и приватни домови опремљени су благом из његове колекције.
– Сада од овог живим - каже Тихомир, додајући да продаја иде углавном путем препоруке или преко познанстава. - Међутим, ова страст има и своју цену. Толико сам се нагутао таванских прашина, да сада већ и плућа то осете. Тај данак човек једном мора да плати. Здравље ми је ‘ошло’, леђа и зглобови, али такав је посао.
Упркос изазовима, Тихомир проналази мир међу својим експонатима. Лети седне између њих, пије кафу и одмара мозак. Јер он је више од обичног колекционара - Тихомир је чувар времена, који кроз своје предмете негује сећања на прошла времена и омогућава нам да на тренутак завиримо у историју. Његова прича подсећа нас да понекад највеће благо лежи скривено иза обичних фасада, чекајући да буде откривено и сачувано за будуће генерације.
Сандра Иршевић