Терезијин и Силвестеров нови романтични почетак у Дому за старе у Молу

Први су времешни младенци који су се пре непуних годину дана венчали у овом старачком дому, а кумовале им социјалне раднице Слађана Ђокић и Душанка Генераловић.

Они су се упознали када је Силвестер Пехо из Падеја прошле године у августу дошао у Дом, где је Терезија Шољмоши из Мола, иначе родом из Новог Милошева, боравила већ више од годину дана. Из prеthodnih брачних заједница, ни Силвестер, ни Терезија немају потомство, али су се заволели под старе дане, па из удобности собе старачког дома посматрају када се рађа сунце са банатске стране, а уживају у роментичним вечерима осматрајући звезде по месечини.  

У њиховој соби у старачког дома, затекли смо и наше новине, које у молској установи иду од руке до руке, од собе до собе. Кажу, да воле да прате шта се код нас и у свету збива.

„Нашли су се као сродне душе лепо им је заједно. Колико видимо, имају један диван, пријатељски топао однос, за пример свима нама млађима. Можемо да учимо од њих како супружници треба да се поштују и како треба да су толерантни“, утисак је њихове куме Слађане Ђокић.

Слађана се присећа да када су дошли да им саопште да желе да се венчају, да је то њихова воља, да не желе да буду само пријатељи, него да се венчају, наравно да им је свима било драго.

„То је једна несвакидашња животна околност, али добар показатељ да се живот у Дому за старе не завршава, да то није крај, него да може бити и један леп почетак, као што је то код Терезије и Силвестера. Сведоци и кумови на њиховом венчању биле смо колегиница Душанка Генераловић, која је у међувремену у мају ове године отишла у пензију. Ја имам сада нову колегиницу, али и Душанки је било веома драго јер за 22 године колико је радила у Дому у Молу није било венчања, тако да јој је то био диван доживљај, уочи испраћаја у пензију“, испричала је Слађана Ђокић.

После венчања Терезија и Силвестер су добили своју собу, за шта није било никаквих препрека. Њихова кума каже да у Дому за старе и пензионере у Молу имају више парова који живе заједно.

„Уколико неко ко се заиста воли, ако су та осећања искрена и слога добра, они предложе нашем стручном тиму, дају једну молбу да ли могу добити заједничку собу. Уколико то дозвољавају капацитети установе да им изађемо у сусрет, онда им се молба одобри, уколико видимо да су осећања права, а права љубав не може да се крије, поготово не у старачком дому“, вели Слађана.

Силвестер Пехо (74) прича да су он и Терезија, када су се срели у Дому, шетали и причали као стари људи и упознавали.

„Брзо смо увидели да смо сродне душе. Свидели смо се једно другом и договорили да се венчамо. Био сам ожењен у Немачкој и овде. Тереза ми је пета жена. Са prеthodnim женама сам се разилазио. Деце немам, било би док сам живео у Немачкој, али нисмо били венчани и жена је абортирала. За децу је сада већ касно, али када сам упознао Терезу схватио сам да је она моја љубав до краја живота. Волимо се, пазимо једно на друго и добро се слажемо. Договарамо се као супружници ако нешто хоћемо да купимо или идемо негде у шетњу“, открива Силвестер Пехо.

Силвестер је у Немачкој радио као монтер шест и по година, а у Падеју и околини је радио приватно.  Рођаке има у Јазову, од када је у Дому једном приликом је бициклом ишао да их обиђе.

Терезији је Силвестер трећи изабраник. Хвали га да је од prеthodnika – најбољи!

„Prеthodna два мужа су били неваљали. Волимо се, слажемо и то је најважније. Одлазимо заједно на пијацу. Не могу баш дуго да шетам, јер се бојим да ће ме ноге издати. Добро је да смо набавили бицикл. Дали су нам рођаци. У Дому нам је добро, боље него док сам била код рођака. Немамо бриге, а заједнички живот овде нам је лепши и угоднији. Испод прозора наше собе уредила сам малу баштицу за цвеће. Сунце нас ујутру кроз прозор угреје из Баната, а увече по месечнини посматрамо звезде и то мало баште. Месечина, звезде и цветна башта, довољно за романтику у нашем кутку у дому, а Силвестер је сада моја најсјајнија звезда“, не таји Терезија. 

текст и фото: Милорад Митровић

Пројекат “Ада данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат