Све мање њива под шећерном репом у атару Зрењанина

Произвођачи кажу да, уколико се понови прошлогодишњи принос и цена, наредне године репе може да буде само спорадично.

- Шећерна репа је на нашим просторима потпуно запостављена култура, али за то постоје оправдани разлози. Улагања у репу су велика, у односу на пшеницу три пута већа, а у односу на кукуруз двострука. Истина, кад је година добра, и приходи су три пута већи у односу на остале традиционалне културе - каже власник пољопривредног газдинства Марко Реновица, који је шећерну репу посејао на око 100 хектара.

Он подсећа да се за произвођаче репе наређало неколико лоших година.

- Климатски услови су за репу последњих година врло лоши. Суша изазива трулеж корена, а овде су суше постале нормалне. Затим, да би се уопше исплатило сејати репу, потребно је да газдинство има сву потребну механизацију. Репа је врло захтевна култура, током лета има најмање седам третмана прскања против корова и гљивичних обољења. За репу је потребно знање и велика посвећеност. И када тај ангажман и улагање на крају нису награђени, јасно је зашто су многи одустали - истиче Реновица.

Ових дана очи пољопривредника упрте су у небо. Хоће ли пасти тако потребна киша? Уколико киша изостане, репа ће доживети прошлогодишњу судбину, а то ће определити и планове оних преосталих малобројних пољопривредника који је још сеју.

- Имам и пословни и емотивни разлог зашто сам шећерној репи остао веран до ове године. Имам механизацију, аранжман са шећераном, а шећерна репа је породична традиција. Но, уколико и ове године принос буде неадекватан, мислим да репе више неће бити ни на мојим њивама. И обрнуто, ако репа добро роди и производња протекне без већих проблема, то је мотив да следеће године више површина буде засејано овом културом - закључује Марко Реновица.

Магистар Илија Бијелић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин одлично је упознат са проблематиком производње шећерне репе. Недавно је објавио и стручни рад о трулежи корена, која је озбиљна претња произвођачима.

- Репа се за сада добро држи, али је киша неопходна. Ова култура је лепо стартовала, није било трулежи. Повољна околност је да су сви пролећни усеви јако добро развили коренов систем. Одрађено је сузбијање сирка, други третман заштите од пегавости, и сада би добра киша била благодет – напомиње Бијелић.

Он указује на све мање површине под репом у региону средњег Баната.

- Нека села, као Лазарево, била су позната по узорним и успешним произвођачима шећерне репе, као што су Марко Реновица и Душан Цвијетић. Они примењују све агротехничке мере, имају механизацију, поштују савете струке. Али, произвођача и површина под репом све је мање – напомиње Бијелић.

Ж. Балабан