Санадер: Сремска Митровица ће опет бити јак индустријски град

„Самим тим ми отварамо и нови саобраћајни пут према индустријској зони, та инвестиција нам је најзначајнија и најкапиталнија у овом моменту“, каже градоначелник Сремске Митровице и додаје да се град отвара и у новом правцу, а једино где може да се шири јесте ка северу, односно Фрушкој гори, где се налази и нова индустријска зона Север 1 и Север 2.

Према Санадеровим речима, око 1.000 радника ради у тим зонима, те им је подвожњак неопходан како би несметано дошли до посла. На тој страни се налазе и Казнено-поправни завод, Дом ученика, Електродистрибуција, те ће и њихов рад бити олакшан, након завршетка изградње подвожњака.

Приметно је да се град све више шири, а према речима градоначелника, Митровица поново постаје индустријски центар као што је био 70-тих и 80-тих година, и сада долазе и страни инвеститори који све више отварају фабрике.

„Митрос“ је ревитализован, а како би било довољно радника отворили смо смерове у Техничкој и Шумарско-хемијској школи, тако да сада имамо профиле занимања, који су прилагођени потребама инвеститора, ту су и смерови везани за бродоградњу, као и наравно месари који су у дефициту и још неке прерађивачке индустрије“, каже Санадер и додаје да су за сада сви они на пола капацитета, а биће им потребно још око 2.000 људи које ће упослити.

У Сремску Митровицу су дошли и инвеститори који су купили земљу и почеће са градњом идуће године, али они ће запошљавати до сто радника, док ће највише људи запослити постојеће фирме.

Стопа незапослености опада, што само иде у прилог чињеници да се град све више развија. Градоначелник нам потврђује да је ове године запослено 1.145 радника. На евиденцији незапослених је још увек 5.132 особа, што је девет одсто. Тако је за пола године стопа незапослености пала са 24 на мање од 10 процената.

Да центар Срема може да рачуна на подршку покрајинске и републичке власти говори и податак да је Покрајинска влада Митровици ове године путем конкуса наменила 80 милиона за изградњу подвожњака, 20 милиона динара за канализацију у Лаћарку (месној заједници и највећем селу у Србији који броји око 12.000 становника) и девет милиона динара за канализацију у МЗ „Слободан Бајић Паја”, насељу познатијем као Мала Босна. Са друге стране, Министарство културе за реконструкције Житног трга на ком се одржавају све веће манифестације, издвојило је 27 милиона динара.

„Премијер нам је обећао и нову медицинску опрему за Болницу и још неке радове у виду адаптација у које ће Покрајина уложити идуће године“, каже Санадер.

На основу продатих парцела у зони Север, очекује се градња нових погона и раст броја запослених. „Митрос“ је у старој зони и још није почео да ради пуним капацитетом, већ је то још око 30 одсто капацитета, а очекује се и да ће још радника бити запослено у Бродоградилишту преко Саве на Засавици 2, и мања зона „Језеро” треба да се активира, где су већ два инвеститора купила земљиште.

Санадер каже да са постојећим инвеститорима могу да упосле све оне који желе да раде, а да посла има говори и податак да у Митровицу са југа долазе и сезонски радници.

„Почео је да ради и погон корнишона на Фрушкој гори немачке компаније „Кухне“ који такође запошљава сезонце, а они су један од четири највећа произвођача корнишона. Купили су и хладњачу у Митровици и покренули производњу која је тренутно окренута само према извозу, али планирају да продају и на нашем тржишту и да овде покрену и прераду“, каже Санадер и додаје да тамо раде и затвореници из Казнено-поправног завода, али и сарађују са једним младим пољопривредником из Манђелоса, који је упослио 50 радника са југа Србије, који тренутно живе у Митровици.

Градоначелник каже да се пољопривредници осим ратарством баве доста и воћарством и повртарством, али да има и duvanyija, који највише упошљавају сезонске раднике.

Маша Стакић

(Текст је део пројекта који се финансира из буџета Града Сремска Митровица- Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)