ЈОВАНА И ЊЕНА КОБИЛА НИНОЧКА ОСВОЈИЛЕ ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ Велики успех младе Сремице на препонском такмичењу; Љубав према животињама увек побеђује
СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Јованa Трнинић (18) из Коњичког клуба „Срем” из Сремске Митровице је са својом четворогодишњом кобилом Ниночком освојила две златне медаље на препонском такмичењу које је одржано у Спортском центру Ковилово, у оквиру трећег кола купа Србије у организацији Коњичког савеза Србије.
Она је учествовала на два такмичења у препонском јахању и са кобилом је прескакала препоне постављене на висини од 60 и 80 центиметара. Значај успеха огледа се у томе што је овој талентованој Митровчанки и кобили Ниночки ово било дебитантско појављивање на такмичењу, као и Коњичког клуба „Срем”, уз тренера Марка Сивца.
- Изузетно сам срећна због освојене прве медаље и поносна на Ниночку која је показала да се у њој крије велики потенцијал - казала је Јована која се овим спортом бави шест година.
- Ниночка има тек четири године, што се сматра изузетно младим грлом, готово бебом, у коњичком спорту. Ипак она се сјајно понаша током јахања. Чак и кад направим грешку, када је лоше или пребрзо доведем до препоне она је спремна да скочи. Неустрашива је и настоји да ме извуче из сваке незгодне ситуације.
Талентована и скромна Митровчанка верује да ће са Ниночком заједно сазревати и низати успехе на такмичењаима. Како је казала тек сад је заправо започела свој такичарски пут, јер је до сад учествовала на ревијалним такмичењима или јавним тренинзима.
- Није уобичајено да млад јахач, почетник, јаше младог коња, већ искуснијег. Нас две смо изабрале тежи пут, али верујем да ће он уродити плодом - појаснила је Јована додавши да своју кобилу не би мењала ни за шта на свету и пре би се помучила с њом него зајахала искусног, обученог коња.
Како је од малена велики љубитељ животиња Јована је повремено одлазила на митровачки хиподром, где је имала прилику да се упозна са јахачима и где јој се допало дружење и тренажни процес, па је пожелела да се и она опроба у том спорту.
- Морам признати да су ми првих пар тренинга били страшни, јер се седи на великој, снажној животињи с којом је потребно бити у потпуној хармонији и да осећате једна другу. Страх је временом нестао, а моја љубав према коњима је све више расла - објаснила је Јована.
Ветерина као позив
Љубав према животињама је утицала на Јованину одлуку при избору факултета и будућег занимања.
- Уписала сам ветерину на Београдском Универзитету и предавања ми ускоро почињу - каже Јованапочињу за свега неколико седмица - рекла је Јована. - Још нисам нашла праву формулу како да уклопим студије са јахањем и верујем да ће бити тешко, с много изазова. Олакшавајућа околност је што је сезона у коњичком спорту кратка, од маја до септембра, па се надам да ћу на прави начин моћи да распоредим време. Приоритет ће ми бити да што пре положим испите како бих имала времена за тренинге.
С. Ковач
Фото: Ф. Бакић