Сомбор се спрема за изградњу нове регионалне депоније

У регионалном центру за управљање отпада, који би могао да буде изграђен уз већ постојећу депонију у Ранчеву, одлагао би се отпад из општина Кула, Апатин, Оџаци и Бач, али и других оближњих општина уз накнаду.

Годишње се на ову депонију довезе око 60 хиљада тона отпада који створи око 200.000 житеља ових општина, а уколико до изградње нових капацитета дође, биће могуће да депонија прими око 100.000 тона годишње.

Локалној самоуправи је ове године из Зеленог фонда Министарства заштите животне средине опредељено 40,56 милиона динара за пројекат "Успостављање регионалног центра за управљање отпадом".

Израда пројектно-техничке документације за нови центар prеthodno подразумева студију оправданости са Генералним

Пројектом који мора бити у складу са захтевима ЕУ, затим, извештај о анализи трошкова и користи, студију о процени утицаја на животну средину, наводи се, између осталог, у конкурсној документацији објављеној на сајту Града Сомбора.

У документацији се напомиње да осим Сомбора, не постоје подаци о морфолошком саставу отпада за друге општине овог региона, међутим, каже се, на основу сакупљаних количина у осталим локалним самоуправама Војводине, састав отпада је сличан.

Значајније разлике се могу јавити у општинама попут Оџака, у којој квалитет воде за пиће не задовољава одређене стандарде, те је становништво принуђено да купује флаширану воду, а самим тим ће се у отпаду појавити већа количина ПЕТ амбалаже, стоји у документу.

Бројке показују да од укупног отпада који се складишти у садашњу депонију у близини Сомбора, највећи део чини баштенски отпад (око 27 одсто), други биоразградиви отпад (око 40 процената), папир 6,52 посто, стакло 1,93 одсто...

Процењује се, кажу надлежни, да ће трошкови селекције необрађеног комуналног отпада из Сомбора и општина региона, бити далеко виши од вредности издвојених секундарних сировина и других корисних и употребљивих материјала из отпада.

У таквој ситуацији се поставља питање како се из оваквог комуналног отпада може остварити зарада, питање је које се поставља у мишљењу изнетом у конкурсној документацији.

Одговор за решење овог проблема, према истом документу, лежи у искуствима која се могу преузети из европске праксе третмана отпада.

У Европи се приходи од отпада и последично добит остварују првенствено путем плаћања преузетог комуналног отпада, наводи се у документацији.

Цена преузимања мешовитог комуналног отпада у Словенији, Аустрији и Италији просечно је виша од 120 евра по тони, без ПДВ-а, док је цена преузимања мешовите комуналне амбалаже, каже се, просечно виша од 100 евра по тони.

У комплексу Центра у Ранчеву, наводи се, предвиђена је могућност изградње когенерацијске енергане за производњу електричне и топлотне енергије на бази горива добијеног из мешовитог комуналног отпада.