Сече се 25 хектара зреле шуме у близини пута Зрењанин-Нови Сад
ЗРЕЊАНИН: Имајући у виду чињеницу да у Војводини тек шест одсто површина заузимају шуме, а да је средњи Банат најмање пошумљена регија у Европи, свака обимнија сеча дрвећа привуче пажњу и изазове забринутост у јавности.
Тако су се нашој редакцији обратили читаоци који су приметили сечу у близини магистралног пута Зрењанин - Нови Сад.
Руководилац Шумске управе Зрењанин Мирко Ђурђевић објашњава да су радници Јавног предузећа „Војводинашуме” тренутно ангажовани у одсецима „Мужљански рит”. То је локација иза старог арадачког пута, око километар и по удаљена од пута Зрењанин - Нови Сад, а сече се на површини од 24,84 хектара.
Како сазнајемо, у овом конкретном случају сеча је неопходна, јер је шума достигла своју зрелост, па је потребно обновити је.
Сече представљају део процеса газдовања шумама који је одржив. Замислите један одржив круг који се окреће и никад се не зауставља. Обновили смо шуму, одосно стару и физиолошки зрелу смо заменили младом. На тај начин смо добили еколошки ефикаснију састојину, јер млада шума расте, ствара биомасу, везујући на тај начин угљеник и ослобађајући кисеоник. Тиме доприноси смањењу негативног ефекта стаклене баште, објашњава Мирко Ђурђевић.
Зрела и презрела шума није еколошки ефикасна као млада. Ђурђевић напомиње да је важно просторно и временски, равномерно и благовремено, обнављати шуму како бисмо имали „равномеран распоред шума свих старости”.
Кад се овако ради, имамо виталне и здраве шуме које дају еколошки и економски максимум. Благовременом сечом искористи се дрво које је једини еколошки прихватљив материјал за даљу индустријску прераду. Дакле, пласирали смо дрво према друштву на даље поступање стварајући еколошку и економску корист. То је најбољи пример зелене економије, наглашава Ђурђевић.
На јесен, на потезу где се сада сече, биће поново посађена топола, а за десетак година ова локација би могла да изгледа онако како је изгледала пре сече. Иначе, пре две године, на локацији поред пута Зрењанин - Нови Сад, обављена је сеча на површини од 18,95 хектара. Та површина је у већем делу пошумљена тополом, а на мањем делу посејан је храст лужњак.
Иначе, када је реч о средњем Банату, најмања пошумљеност је у општини Сечањ, тек 0,37 одсто. Следи општина Житиште са 0,45 одсто површина под шумом, општина Нови Бечеј са 0,80 и општина Нова Црња са 0,81 одсто. Највећа пошумљеност у средњем Банату је на територији града Зрењанина - 2,60 одсто.
Јавно предузеће „Војводинашуме”, односно Шумско газдинство „Банат” у Панчеву, ком припада управа у Зрењанину, поставили су приоритет да се повећа пошумљеност у средњем Банату.
Од 2001. године па до данас подигнута су 732 хектара нових шума. Углавном су то шуме храста лужњака, а мањим делом су шуме пољског јасена и тополе. Шумска управа Зрењанин сваке године повећа пошумљеност средњег Баната, а нове површине под шумом крећу се између 20 и 60 хектара, истиче Мирко Ђурђевић.
Ж. Балабан
