Равни Банат за туристе на два точка

Захваљујући овом пројекту Сента је богатија за бициклану, а станица за изнајмљивање бицикала за туристе, грађане Сенте и околине отворена је у центру града у парку испред Градске куће. Заинтересованима је за изнајмљивање на располагању 14 бицикала, који могу да се користе за обилазак знаменитости града и околине. Бициклана са бициклима у жуто-плавим бојама заставе Сенте ће радити са магнетним картицама и уз логистичку подршку Туристичке организације општине Сента, а како се истиче нови је почетак и замајац овог облика туризма, не само у Сенти него и у региону.

- Важност овог пројекта је у новој бициклистичкој туристичкој рути између Сенте и румунског градића Отелек, у близини Темишвара. Овим желимо да се прошири туристичка понуда развојем бициклистичког туризма у Сенти и на рути кроз Банат, онима који желе активно да користе свој одмор, јер има шта да им се понуди од гастрономских специјалитета, културно историјских знаменитости и природних лепота - истиче председник сенћанске општине Рудолф Цегледи.

Учинак на пројекту сумиран је на завршној конференцији у Градској кући Сенте. Mеnayеr пројекта Андраш Кошицки наглашава да је важност пројекта што су прецизиране руте на подручју од Сенте до Темишвара, али и да се стварају предуслови за изградњу бициклистичких стаза. Недавно је организована бициклистичка тура од Сенте до Темишвара, а Кошицки констатује да је добро што је стаза на румунском делу до границе и на нашој страни до Зрењанина изграђена, те да су се уверили да итекако има могућности да се искористи привредно-туристички потенцијал.

Израђен је и елаборат о тематским бициклистичким рутама у Банату, што је како предочава проф др Срђан Милошевић са Универзитета Едуконс, један од пионирских пројеката у Србији. Урађени су елаборати за пет тематских бициклистичких рута у Банату које обухватају минимум пет насеља и 66 туристичких атракција, при чему је у оквиру рута индентификовано преко 120 објеката за смештај, угоститељске и друге услуге које могу да задовоље потребе туриста који се одлучују на путовање на два точка.

Елаборати су урађени за лежерну руту која је и најдужа у виду кружног путовања од салаша Краљица воћа надомак Горњег Брега код Сенте, преко Мокрина и Кикинде, све до Српског Итебеја, Зрењанина, Падеја и повратка у Сенту. У посебне целине су још осмишљене еко рута, гастро рута, рута култура и етно рута. Оне су укључене у постојеће локалне путеве и бициклистичке стазе Баната у мрежи цикло рута ЕуроВело 11 И ЕуроВело 13.

- Банат је једна од пожељнијих туристичких дестинација за туристе на два точка, јер равница помаже да се руте савладавају без већих напора. Свака рута има свој препоручени почетак и крај , али оставља се могућност туристима за креирање сопствене комбинације ових рута - указује Милошевић.

Да онима који желе да бициклима крстаре Банатом установљене бициклистичке руте буду видљиве, у оквиру  пројекта је урађена мобилна апликација којом су приказане све појединости препоручених рута, стајалишта и атракције уз навигацију, што пружа могућност и индивидуалног планирања рута.

Директор Туристичке организације општине Сента Корнел Лашковић подсећа да су стубови туристичке понуде Сенте чувена Сенћанска битка из 1697. године, више препознатљивих манифестација, културно историјско наслеђе и река Тиса, те да ће постојећа понуда циклотуризма обогатити понуду. Лашковић додаје да је Сента као дестинација циклотуризма доступна и постоје услови да се развија, али да нажалост инфраструктура није изграђена и да су неопходна даља улагања, а да је у оквиру овог пројекта остварен први корак.

Mеnayеr пројекта „БанатБике” Андраш Кошицки додаје да је жеља да се успостави и бициклистичка рута и стаза дуж реке Тисе, која би ишла одбрамбеним насипом крај реке од Кањиже до Титела.

-  Овом рутом дуж Тисе би се успоставила веза са већ постојећим успостављеним бициклистичким коридорима на нашем подручју. Надамо се да ћемо добити подршку у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, јер за то имамо главни пројекат за деоницу од сенћанског моста до Адорјана - очекује Кошицки.

Текст и фото: М. Митровић