Расни гусан оријаш вреди триста евра
ОРЛОВАТ: Гусака, које су некад красиле шорове Томашевца, Орловата, Ботоша и обале Тамиша, све је мање, а Славко Коларов из Орловата један је од ретких одгајивача у овом делу Баната.
– То је, између осталог, зато што од села хоћемо да направимо град, па гуске више не смеју да иду улицама. А Тамиш су окупирали пецароши, па кад пустиш гуске на реку, може да ти се деси да се пола јата не врати – прича Коларов за „Дневник”.
Има гусака у двориштима, али тек за домаћу потрошњу и, ако нешто претекне, за пијацу. О озбиљнијим количинама више нико не размишља. И Славко гуске гаји за приплод, односно због јаја и даље продаје гушчиће.
– Имам 25 комада расних гусака, француски „тулуз” и „севастопољ”, које годишње дају између 30 и 50 јаја. Имам свој инкубатор и знам како да се из јаја излегу гушчићи, па их даље продајем произвођачима. Не уме свако да излеже гушче. Моја једна гуска кошта 250, а гусак и 300 евра. То су гуске оријаши, велике и тешке, робусне – каже Славко.
Матично јато код Славка је стигло из Данске. О селекцији се строго води рачуна. У свету се ради и вештачка оплодња, што значи да су гуске данас постале наука.
-То не треба да чуди. Осим меса, које је специјалитет, ту је надалеко позната гушчија yigеrica и, наравно, гушчија маст. Једино се перје више не тражи – каже Славко.
Код ових гусака, које достигну тежину и од 10 и више килограма, без кљукања, yigеrica тежи 800 – 900 грама. Када се кљукају, yigеrica достигне и до 1,5 килограм тежине. Гушчија маст је посебна прича.
– Чим почну први назеби, не могу да живим од позива. Тражи се гушчија маст која је добра да ублажи кашаљ и бронхитис. Ја гуске не кољем, па све те што зову упутим на своје кооперанте – уз осмех истиче Славко и додаје да килограм гушчије масти кошта од 2.000 динара па навише.
Мало је гушчара у Војводини, јер како каже Славко, за мање одгајиваче папирологија која је потребна за озбиљнију производњу и продају је огромна.
– Треба вам хиљаду и један папир, људи одустају – додаје он.
То је тако кад је реч о расним гускама. Оне обичне, домаће беле, ретко да се могу негде и видети.
– Пре се у Орловату на сваком ћошку окупљало омање јато, па све заједно на Тамиш. Данас се тек покоје јато домаћих гусака може видети у потамишким селима. Једино се још у Уздину гаје домаће беле гуске на велико – закључује Славко Коларов, одгајивач расних гусака из Оровата.
Ж. Б.