Пројекат БЕГА у завршној фази
СРПСКИ ИТЕБЕЈ: Пројекат БЕГА, који подразумева ревитализацију навигационе инфраструктуре на реци Бегеј, налази се у завршној фази.
Тим поводом, в.д. директора ЈВП „Воде Војводине“ Срђан Кружевић, в.д. помоћника покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег и посланик и члан покрајинског Одбора за урбанизам, просторно планирање и заштиту животне средине Скупштине АП Војводине Дарко Бађок обишли су радове на преводници у Српском Итебеју.
Пројекат БЕГА има за циљ повезивање прекограничног региона кроз унапређење транспортне инфраструктуре, као и унапређење подручја канала Бегеј у међународно препознату туристичку дестинацију за посетиоце. Поред санације хидротехничких објеката у Клеку и Српском Итебеју, која је у току, у оквиру пројекта је већ изграђена радно-инспекциона и бициклистичка стаза од границе са Румунијом до преводнице у Клеку, као и плутајући док за привез пловних објеката у Зрењанину. Пројекат је финансиран из Интерег ИПА програма прекограничне сарадње са Румунијом, а завршетак свих радова очекује се у јуну.
В.д. директора „Вода Војводине“ Срђан Кружевић је скренуо пажњу на специфичност самих радова на реконструкцији преводнице, јер је у питању објекат из 1914. године који је потребно вратити у првобитно стање.
- Важно је испоштовати стандарде установа које се баве културним наслеђем и заштитом споменика, тако да ово буде један од два реконструисана објекта који ће за покретање користити ручни погон. „Воде Војводине“ су издвојиле средства за радове на комплетном измуљењу, како би се исушио део на којем је направљена грађевина. Ово је први пут од када је објекат изграђен да се радови обављају на сувом, што знатно олакшава цео процес – објаснио је Кружевић.
Посланик и члан покрајинског Одбора за урбанизам, просторно планирање и заштиту животне средине Дарко Бађок је изразио задовољство што после више од 60 година присуствује ревитализацији и поновном отварању канала Бегеј за пловидбу. Он је изнео и занимљив податак да се, након радова на ревитализацији ових хидрочворова, појавила трајно заштићена врста рибе лињак што, по његовом мишљењу, јасно говори о позитивном утицају ревитализације канала Бегеј на животну средину. Бађок је поменуо и усвајање Просторног плана у Скупштини АП Војводине којим су дефинисани даљи кораци кад су у питању канал Бегеј и околно подручје.
Након завршетка радова се очекује поновно успостављање пловидбе на Бегеју, а вишеструки значај овог пројекта биће видљив и кроз развој туризма, унапређење инфраструктуре и повезивање прекограничног региона, од Зрењанина па све до Темишвара.
Ж. Балабан