Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПРИПРЕМА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ОБНОВУ ЗРЕЊАНИНСКЕ СКУПШТИНЕ Палати неопходна обнова

07.05.2024. 08:18 08:24
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

ЗРЕЊАНИН: Градска управа Зрењанина расписала је јавну набавку израде пројектно-техничке документације за одржавање зграде Скупштине града односно Жупанијске палате. Процењена вредност уговора је 2,8 милиона динара.

На згради палате, која је пре неколико година обележила свој 200. рођендан, потребни су озбиљнији захвати, с обзиром на то да последњих седам деценија на њој нису обављани обимнији конзерваторско-рестаураторски радови. Средином 2003. је тадашњи Извршни одбор Скупштине општине донео одлуку о обнови објеката у главној улици и на Тргу слободе. Пошто је констатовано да је зграда била у доста лошем стању, радови су започети јуна 2003. а завршени су током 2005. године. Ови радови нису обухватили обнову кровне конструкције и прекривача.

И тада су стручњаци Завода за заштиту споменика културе Зрењанин указивали да је неопходно да се уради конзерваторски пројекат обнове крова који би обухватио санацију кровне грађе и замену комплетног црепа глеђосаним бибер црепом у више боја.

Зграда Торонталске жупаније, данас Градска кућа, представља најрепрезентативнију палату старог језгра града. Првобитну Жупанијску палату саградио је Јосиф Фишер између 1816. и 1820. године, недуго након катастрофалног пожара који је 1807. уништио готово целокупно градитељско наслеђе Великог Бечкерека 18. века.

- Већ након шездесетак година, због малог смештајног капацитета, тачније од 1885. до 1887, зграда је морала бити проширена, реконструисана и модернизована по плановима најпознатијих будимпештанских архитеката тог доба Едена Лехнера и Ђуле Партоша. Од када је саграђена у стилу академизма са елементима необарока, па до данас, зграда није мењала своју намену, а скоро је у потпуности сачувала и свој аутентичан изглед – истиче историчарка уметности Весна Каравида.

Текст и фото: Ж. Балабан

Пише:
Пошаљите коментар