Послодавци траже смањење намета да подигну зараде

Сведоци смо, поготово у малим срединама, да послодавци и не показују намеру да стимулишу раднике зарадама већим од минималне.

"Свакако да износ минималне сатнице од 143 динара, не задовољава минималне потребе запослених, а кључно је питање зашто то није више.

Дијалог послодаваца, државе и синдиката, мора бити сталан. Главни захтев послодаваца у овим преговорима је да их држава додатно не оптерећује, да се смањи бирократија и намети. У разговорима смо били спремни да прихватимо и 154 динара минималне цене рада, што је предложио синдикат, али да не иде на наш терет, што конкретно значи да смо тражили смањење намета", каже за „Дневник” Станко Крстин, председник Уније послодаваца Војводине и власник фирме „Пре Принт“ из Новог Сада.

Држава се труди да донетим мерама створи амбијент у коме ће запослени успети да пристојно живе од свог рада, међутим, многи  послодавци злоупотребљавају појам „минимална цена рада“ и улазе у домен сиве економије, чиме директно оштећује државу, као и запослене.

"Минимална цена рада треба да буде само краткотрајна заштитна мера, социјална категорија, али знам да у пракси није тако", каже Јанко Тушјак, повереник Већа самосталних синдиката у Оџацима. Према његовим речима, општим актом, односно уговором о раду, утврђују се разлози доношења одлуке о увођењу минималне зараде. По истеку од шест месеци од доношења одлуке о увођењу минималне зараде, послодавац је дужан да обавести синдикат о разлозима наставка исплате минималне зараде.  

"Привреда је код нас толико оптерећена високим порезима и доприносима на зараде, разним фискалним и парафискалним оптерећењима. Такав привредни амбијент не погодује ни послодавцима ни запосленима. Имамо обећање министра финансија, да ће неопорезиви део зараде, који сада износи 11. 790. динара, бити увећан, што је један од захтева Самосталног синдиката",  потврђује Јанко Тушјак и најављује формирање Социјално економског савета у оџачкој општини.                                                                                 

Исплата на руке

Наши саговорници се слажу да је неопходна бескомпромисна борба против рада на „црно“, што подразумева оштру казнену политику за послодавце, који исплаћују зараду запосленима на руке. У то улази и неселективан рад пореске управе, тржишне инспекције и инспекције за рад и радне односе, као и драстично повећање казне за физичка лица која обављају делатност, а нису регистровани као правно лице, чиме стварају нелојалну конкуренцију.

Стеван Милер

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Оџаци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)