Полувековни Горански парк у Бечеју заслужује бољи третман
БЕЧЕЈ: Еколошка акција „Недеља за чистију Војводину“, чији је иницијатор и покровитеј Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, наишла је на подршку у највећој потиској општини.
Запослени у Општини Бечеј изашли су првог дана акције, која траје од 24. до 28. јуна, до Горанског парка и приобаља Тисе и за нешто више од сата рада прикупили 40 великих пластичних џакова бачене пет амбалаже и другог сличног отпада. Остаје да се заједно са риболовцима покупи сличан отпад у води и река, после високог водостаја, буде приступачна суграђанима.
Поставља се ипак питање – зар је Покрајински секретаријат требао да иницира акцију вредну пажње, па да се у Бечеју крене с уређењем приобаља Тисе и Горанског парка. Као да то није „оаза зеленила и мира“ грађана Бечеја, па јој треба свакодневно прилазити с дужном пажњом. Поготово у години кад Горански парк обележава пола века постојања.
Ваља приметити да Горански парк на скоро 10 хектара површине нема систем за заливање, па не изненађује што је на стотине и стотине стабала осушено и сабласно штрчи на зеленој површини, чија трава понегде и понекад достиже пола метра висине, јер се нередовно коси. Сви су се обрадовали када је пре пар година започета изградња стазе од бехатон плоча, како би и после кише могло да се уђе у парк и надише свежег озона. Међутим, ништа од завршетка започетог посла. Обрадовало је шетаче и увођење јавне расвете у парку, али и растужило њено перманентно уништавање.
И док су за наставак градње стазе или поправљање јавне расвете потребна значајна средства, па се из тог разлога не предузимају никакве радње, забрињава чињеница да се живе украсне ограде не шишају. Два пункта посебно „боду очи“. Онај у централном делу парка, где је рундела омеђена живом оградом, као и на самом главом улазу у парк из правца шеталишта уз Тису.
Ту се са леве стране налази информативна табла са мапом парка на којој су означена места 57 врста дрвећа и 39 врста жбуња. Међутим, гране жбуна живе ограде су прекриле таблу и посетиоци нису у прилици да јој приђу и прочитају драгоцене податке.
Иако смо о тој проблематици већ писали, нико није нашао за сходно да ангажује једног радника са маказама за орезивање жбуња, који би за петнаестак минута таблу „приближио“ свима које интересују подаци. Имајући у виду да ће се наредног викенда у Бечеју одржати 12. СОРВ, нема сумње да ће многи радници спортисти прошетати Горанским парком и било би пожељно да виде информативну таблу.
текст и фото: В. Јанков