ПОЉОПРИВРЕДА У ЗРЕЊАНИНУ Други град по националној производњи сунцокрета

Према тим подацима, објављеним у нацрту Плану развоја Зрењанина до 2030. године, око 80 одсто територије града чине пољопривредне површине.

На подручју Зрењанина налазе се 104.234 хектара пољопривредних површина, од чега 75 одсто обрађују привредна друштва, задруге и пољопривредна газдинства. Ливаде и пашњаци заузимају близу 20 одсто, док се занемарљива површина од само један одсто налази под воћњацима и виноградима. На највећем делу обрадиве пољопривредне површине, на чак 70 одсто, 6.550 газдинстава гаји житарице. То значи да на територији града доминира ратарска производња. Од осталих ратарских производа, индустријско биље односно шећерна репа и сунцокрет заступљени су са око 15 одсто, док поврће заузима свега око 4,5 одсто површина.

Принос пшенице на подручју града представља близу четири одсто укупног националног приноса. По учешћу у националној производњи сунцокрета од седам одсто, Зрењанин је други град у Србији, иза Кикинде, док је у националној производњи шећерне репе заступљен са 3,5 одсто. Ако се посматра откуп изабраних пољопривредних производа у Зрењанину, може се уочити да су највеће учешће имали пшеница и кукуруз, са око 45 и 35 одсто у 2021. години. Ипак, из године у годину, у Зрењанину удео откупа пшенице и кукуруза има опадајући тренд, будући да је учешће смањено за око трећину.

Релативно висок удео у откупу пољопривредних производа у Зрењанину у протеклих неколико година има млеко.

– Уситњеност пољопривредних газдинстава, натурални карактер производње, низак степен финализације, велики број старачких домаћинстава и бројност газдинстава чији чланови само део прихода стичу од пољопривреде, најизраженије су препреке развоју интензивне пољопривредне производње– наводи се у нацрту Плану развоја града Зрењанина до 2030. године.

Ж. Б.