Папирологија одложила пут Нина и Рина за Јужну Африку

Пр­во­бит­но је би­ла же­ља да се стар­ту­је истог да­ту­ма као и ла­не ка­да је са при­ја­те­љем кре­нуо ка Мон­го­ли­ји, 20. апри­ла, ка­да је успе­шно за­по­че­та и ка­сни­је окон­ча­на екс­пе­ди­ци­ја ду­га 20.000 ки­ло­ме­та­ра.

„Иако сам имао обе­ћа­ње да ће ми до 20. апри­ла сти­ћи је­дан од по­треб­них па­пи­ра AMSS, он сти­же тек за дан два. Ви­зе Су­да­на и Ју­жне Афри­ке сам пре не­ко­ли­ко да­на пре­у­зео у Со­фи­ји, а ви­зу Ети­о­пи­је до­би­ћу, ка­ко су ми са­оп­шти­ли, кад стиг­нем у Еги­пат. Ка­ко се без па­пи­ра не мо­же на пут, све сам про­лон­ги­рао за пет да­на. Та­ко, ко­нач­но по­ла­зим 25. апри­ла у 10 са­ти са Ауто­бу­ске ста­ни­це у Бе­че­ју“, ре­као нам је  Ни­но­слав Трај­ко­вић.

За раз­ли­ку од про­шло­го­ди­шње аван­ту­ре, са­да Ни­но у свом ју­ги­ћу Ри­ну, кре­ће на пут сам. При­ја­тељ из де­тињ­ства и лањ­ски су­во­зач Ђор­ђе Ил­че­шин због при­ват­них оба­ве­за не мо­же да му се при­дру­жи, али ће свим ср­цем и ду­шом би­ти уз ње­га.

„Ђор­ђе и ја ће­мо би­ти сва­ко­днев­но у ве­зи. Он ће би­ти ин­фор­ма­ци­о­ни цен­тар, ко­ме ћу сла­ти ве­сти, а он ће их ди­стри­бу­и­ра­ти ме­ди­ји­ма, до­на­то­ри­ма и сви­ма за­ин­те­ре­со­ва­ни­ма“, до­да­је Ни­но и искре­но жа­ли што му дру­штво не­ће пра­ви­ти Ђор­ђе.

Пре­о­ста­ле да­не до пу­та Ни­но ће ис­ко­ри­сти­ти да још јед­ном те­сти­ра вре­ме­шни „ју­го ко­рал 55“ стар 28 го­ди­на, ко­ји је до­ста пре­тр­пео то­ком пу­та до Мон­го­ли­је и на­зад, а са­да кре­ће у но­ве иза­зо­ве.

„Овог пу­та ми је тех­нич­ка по­др­шка вул­ка­ни­зер­ска рад­ња ГТЦ и њен вла­сник Сте­ван Ман­дић. Имам ин­фор­ма­ци­ју да на африч­ком кон­ти­нен­ту не­ма га­сних ста­ни­ца, а и бен­зин­ске ста­ни­це ни­су „на сва­ком ко­ра­ку“, па смо ре­зер­во­ар за гас од 45 ли­та­ра пре­ра­ди­ли за бен­зин. Са по­сто­је­ћим ре­зер­во­а­ром од 30 ли­та­ра и ка­ни­сте­ром од 25 ли­та­ра у ге­пе­ку, обез­бе­ђен сам за во­жњу од не­што пре­ко 1.000 ки­ло­ме­та­ра.

Ина­че, пут до Кејп­та­у­на и на­зад дуг је око 17.500 ки­ло­ме­та­ра и да бих га са­вла­дао тре­ба да про­ђем кроз 15 зе­ма­ља. Мно­ги ми ве­ле да без­бед­ност ни­је за­га­ран­то­ва­на, али сам оп­ти­ми­ста, јер ово је ху­ма­ни­тар­на екс­пе­ди­ци­ја у ко­рист ле­че­ња су­гра­ђан­ке Ива­не Ћур­чић, ко­ја је пре пет го­ди­на опе­ри­са­ла ту­мор на кич­ми и оста­ла ве­за­на за ин­ва­лид­ска ко­ли­ца, али јој то ни­је сме­та­ло да у ме­ђу­вре­ме­ну стек­не фа­кул­тет­ску ди­пло­му и да­ље се бо­ри да ста­не на сво­је но­ге“, ре­као нам је Трај­ко­вић.

В. Јан­ков